Пољска застава

Многа трешања из ове крви
ће у јаснијем негодовању бити
кревет ка црвеном приступу убијеђености

Први мраз броји цвекле, слијепа језерца,
кромпирска ватра преко хоризонта,
и мушкарци пола у диму умотани.

Дани се скраћују, јабуке на ормару,
слобода залеђена, сада гори у пећи,
куха дјеци пуру и боји кости у црвено.

У снијегу марама с главе на свечаности,
срце Пилсудског, коњско пето копито,
удара о јасле, све док старјешина не дође.

Застава крвари невиђено
тако дође зима, хоће корак
иза вукова Варшаву наћи.

Високи водостај

Ми очекујемо кишу,
иако смо се на то навикли,
да иза завјеса стојимо, невиђени бивамо.
Кашика је цједило постала, нико се не усуђује више
да испружи руку.
Много шта плива сада по улицама,
што смо док је било сушно вријеме пажљиво скривали.
Како је било панично видјети комшијине употребљене кревете.
Често стојимо испред мјерила водостаја
и успоређујемо наше бриге као сатове.
Понешто се да регулисати.
Али када чаше прелију, и та наслијеђена мјера се напуни,
морат ћемо молити.
Подрум је под водом, ми смо сандуке
изнијели

и исписујемо садржај са листама.
Још ништа није изгубљено. –
Јер вода засигурно ускоро опада,
ми почињемо сунцобране да шијемо.
Биће јако тешко, поново преко мјеста ићи
видљиво, са оловно тешким сјенама.
Недостајат ће нам на почетку завјеса
и често ћемо у подруме силазити,
да би посматрали ону црту,
коју нам је вода оставила.

Превела: Бисера Суљић-Бошкаило