|
Сваки од ових аспеката, који чине поливалентни садржај ове манифестације, изузетно је значајан и захтијева да се постави и као посебна и самостална тема. Но, имајући у виду најшири контекст, у који се смјешта ова изложба, ја бих се, ипак, задржао, и то веома кратко, само на једном, на самом студију и значају који ликовна култура има не само у образовном процесу, него и у нашем свијету живота уопште, прије свега зато што су у томе садржани и основни разлози прерастања двогодишњег студија ликовне културе у четворогодишњи.
Несумњиво, наше вријеме је у знаку повратка слике и све већег њеног удјела у комуникацији и комуникативном дјеловању. Не ради се о дефинитивном тријумфу визуелне цивилизације, односно о повратку, на стање прије Гутенберга и писма гдје је слика била најважније средство комуникације, на коју су рачунали и још увијек рачунају заљубљеници и занесењаци у слику, назовимо их засад тако, него о значајном потискивању писма и све већој партиципацији визуелне информације и визуелне комуникације у нашем свакодневном животу и практичном саобраћају. Још више неслућени развој техно-слике све до нумеричке, која нуди „виђење без погледа“, а које су више технички, него занатски или умјетнички производи, отвара процес прерастања и превођења појмова у слике, на исти начин како је то својевремено писмо чинило претачући дводимензионалне слике у једнодимензионалне појмове. Овај тренд, који обиљежава токове нашег савременог свијета живота, поставља и нове обавезе и задатке не само у подручју комуникације и комуникативног дјеловања, чије су могућности већ сада несагледиве, него и у сфери ликовног образовања и визуелне културе, чије су границе и могућности знатно проширене, а на које се овај студиј није могао оглушити. А, изложба наставника, учесника у наставно-умјетничком процесу студија, која је тим поводом постављена, само је ту да значај и озбиљност овог чина поздрави и увелича.
|