|
Нијесам присталица гледишта да је прекомјерно кретање расипање живота. Прије бих рекао да је богаћење живота. У то сам се увјерио кроз моја стална путовања, ближа и даља. Оку је свака дестинација блиска ако је живописна сликом. Тек се послије тога уплиће у духовни код.
Русију сам обилазио више пута, задржавајући у меморији много детаља који узбуђују. Није важно да ли је човјек или пејзаж у питању. Није само око посреднику стварању тога задовољства, иако сматрам да је посматрање уједно и посједовање виђеног. Дакако, кроз доживљајну визуру. Без тога својства путовање нема дражи.
Крећући се Москвом и Подмосковљем, имао сам утисак да природа открива особине свог неумитног присвајања, било да је ријеч о шеталишним стазама или рјечним токовима, који уљепшавају град. Као што се жена уљепшава сјајним украсом на хаљини или у коси. Ријека Москва издваја се ширином тока од других престоничких ријека. Издваја се и по томе што је за своје обале везала најурбанији дио руске пријестонице, која се стално упиње у вис, у настојању да при том расту не заборави на питомост флорног окружења. Како се Москва шири овдје се стално мисли на очуваност зелених површина. То највише запажамо на оним тачкама које су некад представљале залеђе града а сада су саставни дио ширег градског крвотока. Ту у првом реду мислимо на Измаилово, гдје су се некада налазиле резиденције царева и високог руског племства. Истина, цареви су имали више резиденција, али им је ова била најдража због богатства природе и личног мира. Штета је што неке нијесу сачуване у ранијем облику. Вријеме је често неумољиво, па од рустикалних здања остави само макете и записе. Доказ шта је гдје било и како је изгледало. Како су шуме рајски дар, птице су тамо радо хрлиле и множиле се у све већа јата. Ово је мјесто било познато и по дивљим пчелама и рибама. За цара Александра Романова кажу да му је лов на птице била најдража занимација. А и штуке су га привлачиле. Неограничена је понуда природе, у свему. У води, зраку, шумском растињу.
|
Хотел Измаилово
|
|
Сада је широки видик Измаилова из основе преображен. У негдашње зеленило закорачио је бетон, у виду грађевина мамутског изгледа. Хотел Измаилово једна је од њих. Рачвајући се у четири крака по ознакама из грчког словарија – алфа, бета, гама и делта, овај хотел спада међу највеће у свијету. Замишљен је као град хотел, високог ранга и богате услужности. У њему се налазе бројне трговине и салони за сваку врсту игре од коцке до плеса. Зарада се слаже у немалим износима, па новопечени крупиеји и људи из сличних сталежа задовољно трљају руке. Као припомоћ таквом тренду долазе и барске даме, са пуном обнаженошћу у плесној игри. Уздах се замјењује уздахом. Они са срчаним сметњама то „горјеће“ мјесто не би смјели да походе.
Москва има своја узвисја и своје равне градске површи. Једно од тих узвисја је и Поклонска Гора, са које пуца видик на све четири стране. Ако је ведар дан, Москва бљешти сјајем бројних црквених кубета, пресвучених преливом правога злата. Бјеласају се и високи солитери, торњеви различитог типа и намјене. Не знам гдје се више тај сјај завршава. Москва је ширином велика и становништвом пребогата. Бројем је претекла све европске престонице. Званични подаци казују да има преко једанаест милиона житеља, а они који се не баве статистиком кажу да их има и два милиона више. „Илегалци“ чине у њој веома бројну популацију.
Поклонска Гора призвала нас је себи и својим богатим историјским контекстом. Одавде је Наполеон осматрао Москву, зарекавши се да ће засвагда бити његова. Својој Жозефини је написао да за њихову ватрену интиму чува за њих рај соба у Паризу. Она је уз себе имала љубавника који се њоме заносио, а не свијетом и ратним будалаштинама. Овдје њен муж дрхти од неизвјесности шта га све чека. Тражи да му се донесу кључеви града. Мислио да ће се Руси понашати као они које је дотад чизмом прегазио. Руси су били тврђе граде од њих. И одлучни да Наполеону „узму мјеру“. Истина, он је ушао у Москву, али шта да ради на њеним згариштима. Без залиха хране и због неиздрживог мраза и уз велике губитке морао ју је напустити. Кутузов, његов супарник, допринио је брзини пораза. Галски пијетао морао је да повије кљун.
Ту, на Поклонској Гори, која је највиша тачка московске области, велики Споменик славе, висок 142 метра, у рељефу. Он симболизује је непобједивост Русије. Слично Наполеону и Хитлер се 1941. године упутио у авантуру освајања Русије. Прошао је као и претходни освајач. Долазио је до прилаза Москве, али у Москву није ушао.
|
Поклонска Гора, Музеј отаџбинског рата
|
|
На издигнутом платоу Поклонске Горе подигнуто је величанствено здање – Музеј отаџбинског рата. Све је у њему у знаку великих промјера. Посебно галерије гдје је вјерно приказан руски ход по мукама да би се дошло до слободе. Не треба заборавити да је ова земља дала двадесет и седам милиона жртава у Другом свјетском рату. Тако је на плочама Сале ратне славе уклесано 20 хиљада хероја, од којих је 96 жена и шест ђака млађих од 14 година. У врху куполе уграђен је Орден побједе, највеће руско одликовање. На видјећем мјесту, у прочељу ове сале, налази се штит и мач, тешки 140 килограма. Сачињени су од злата и других нерђајућих легура. Посебну импресију чине овдашње диораме, гдје су приказане главне битке Другог свјетског рата. Њих је седам, свака са површином мањег стадиона. Све су рађене на принципу који је карактеристичан за приказ Бородинске битке из доба Наполеона, само што су ове још пластичније урађене. Имате утисак да сте и сами актери битака.
Поклонска Гора је омиљено мјесто за одмор Московљана. Веома је пространа и прошарана зимзеленим стаблима. Тамо с прољећа, кад настаје бубрење траве, парк има изглед бројних зелених тепиха, крај којих врлудају бројне и дуге шеталишне стазе.
У вријеме Наполеоновог рата Москва је имала 260 хиљада житеља. Иако је највећи број њих избјегао из Москве, почели су се враћати послије тридесет и шест дана колико је туђинска војска била у њој. На згариштима изгорјеле Москве почеле су поново да ничу дрвене куће какве су већином биле и до тада. У славу побједе над Наполеоновом војском изграђена је импозантна црква Христа Спаситеља. Грађена је дуго, пуних четрдесет година. За то вријеме промијенила су се четири цара. Колико је била пространа показује податак да је могла да прими десет хиљада посјетилаца. У Москви има преко четири стотине цркава различитих величина и стилова.
Овдје се ништа не мјери на метре већ на хектаре. Посебно кад су у питању огромне грађевине. Једна од њих је и Универзитет Ломоносов, подигнут на 380 хектара површине.
И неке друге грађевине грандиозно изгледају. Као, рецимо, олимпијски стадион Лужника који је већи од укупне територије Монака. У атракције града спадају и неки мостови на ријеци Москви. Имају изглед и функцију дворана. У њима се одржавају модне ревије и друге сличне манифестације. Међу мостовима помињемо Бородински. Красе га челични заштитници и свјетлосни стубови. Подигнут је на стогодишњицу познате Бородинске битке, 1912. године.
Москва није само метропола руске културе, него и других садржаја. За посљедњих десет година осјетно је видљив економски напредак Велике заслуге за то има предузимљиви градоначелник Јуриј Лушков, који је за вријеме свог вишегодишњег мандата Москви дао ново лице и убрзани напредак у економији и другим областима.
Што је раније било незамисливо за ову свјетску метрополу, то је „инвазија“ разнобојног цвијећа. Поред скверова и ширих уличних простора, оно се гаји по балконима и терасама. Истина, кад дође топлије вријеме, обично почетком маја.
Сада је контраста више. Градитељске руке дале су различите печате, зависно од тога кад су грађевине настале. Чак и оне древне уклопиле су се у нови мозаик Москве, која се непрекидно шири и прољепшава. Такву сам је задржао када сам је недавно походио.
|
|
Задња измјена: 2005-06-08
ISSN 0350-6517
Copyright © 1995-2008 Часопис Мост · Мостар · Босна и Херцеговина
Design by © 1998-2008 Харис Туцаковић · Шведска
|
|