|
На фотографији из 1913. године су мостарски Бошњаци као студенти Краљевског мађарског свеучилишта у Дебрецину са ректором универзитета др. проф Тустор Игнацијем, и то: Мустафа Хрвић, Абдулах Зечевић, Селим Османефендић, Хусеин Корђић, Ахмед Рибица, Асим Аликалфић.
Други с десна стоји Мустафа Хрвић, син хаџи Османа Хрвића, иначе хатиба дугогодишњег имама у Захумској џамији у махали Пијесак у Мостару.
 Мустафа Хрвић рођен је 1888. године у Мостару у махали Захум.
Школовао се у Мостару и у Турској, гдје је 1911. године матурирао и положио испит зрелости у Цариграду, затим у Мађарској гдје је на Краљевском мађарском свеучилишту у Дебрецину примљен на студиј права и државословног факултета као редован студент, почевши од 1. септембра 1912. године.
На Дебрецинској реформаторској правној академији свеучилишта, завршио је науке права 1916. године, чију је диплому потписао декан др. Белла Кун, који је уз Лењина био организатор Октобарске револуције у Русији и Мађарској.
Као ректор свеучилишта диплому је потписао и проф др. Бенизак Нандор.
Од 1916. до 1918. године служио је у својству жупанијског административног вјежбеника, жупаније Теротанске у Петровграду – Велики Бечкерек, гдје је завршио и приправнички стаж и положио државни испит.
По завршеном факултету враћа се у Мостар, гдје се 1919. године жени Дутком, кћерком хаџи Ибрахимаге Слипичевића из махале Царина у Мостару. Вјенчање је обавио котарски шеријатски судија Шемић. Непосредно послије тога, указом је постављен за котарског предстојника у Бихаћу. Ту му се, 1921. године родио и први син Халдун (по турском имену Ибн Халдун, а најмлађи син Даниш, добио име перзијског поријекла).
По потреби службе, тадашња покрајинска управа за БиХ, 1922. године поставља га за котарског предстојника у Коњицу, а 1923. године на исту дужност у Босански Шамац, па у Чапљину. Његово величанство краљ Александар I, 1924. године на приједлог министра унутрашњих дјела, указом га распоређује за чиновника другог реда Великог жупана мостарског.
Године 1925. министар унутрашњих дјела, декретом га поставља за полицијског чиновника код Велике жупе мостарске области Министарства унутрашњих дјела Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Исте године рјешава да се Хрвић Мустафи, котарском предстојнику код Великог жупана Мостарске области, повиси основна плата, од другог на трећи степен, и да се повећа станарина са 1200 динара на 1500 динара годишње.
Одлуком Комисије за оцјену 1933. године при Краљевској банској управи Приморске бановине у Сплиту, Мустафу Хрвића, среског начелника, оцјењује оцјеном „добар“. У име Његовог Величанства, краљ Петар II, на приједлог министра унутрашњих послова 1938/39. Хрвић Мустафу поставља на нову дужност у начелништву.
Банска власт Бановине Хрватске, предсједнички уред, 1940. године доноси рјешење којим се Хрвић Мустафа, умировљује са правом на мировину по годинама службе.
У наредном периоду, због недостатка образованих, школованих и искусних државних службеника, реактивирао се, те радио у среском начелништву у Чапљини све до 1946. године када је Народна скупштина Босне и Херцеговине, Министарство финансија, донијело рјешење о пензионисању, којег је потписао министар финансија Авдо Хумо.
Хрвић Мустафа је осим краљевских диплома био и полиглота. Говорио је три страна језика и то: перзијски, турски и мађарски, те био службени судски тумач за те језике. Био је страствени шахиста, то му је била велика радост. Умро је 1951. године у Мостару у 63. години живота. Покопан је у Шарића харему.
|