Сценографско-костимографска рјешења на сцени мостарског Народног позоришта у основи су дуго задржала многе рецидиве манира међуратног репертоарског позоришта, прераслог у артифицирану архитектонску монументалност. Временом су се на сцени овог театра могле уочити тенденције савременијих праваца позоришне сценографије и костимографије која су залазила у простор иновација и гдје су се могле запазити основне стилске цјелине: апстрактни симболизам и просторни функционализам. Поред отворености према стилским трагањима савременог театра у домену сценографије и костимографије примјетна су била стремљења појединих сценографа и костимографа да са великим жаром учествују у технолошком експерименту свог времена, користећи сва средства експресије омогућена техничким новинама. У првом реду то су освјетљење и нетрадиционални материјали. Ваља напоменути да је Народно позориште у Мостару брзо по оснивању оспособило веома плодоносне сликарске радионице за израду позоришне декорације, реквизите, сценског намјештаја и за сликање позоришних завјеса, проспеката, рикванда, шумских и ентеријерских суфита. Сликани су рецимо, салони у рококо бидермајер стилу као одаје и грађевине ренесансе или Византије и слично. У тим радионицама могле су бити израђене све врсте декорација, украса, перика и костима свих епоха и стилова, као и комплетна опрема одређених представа. Зато се са поносом на плакатима и афишама премијерних представа истицало „декор и костими израђени у властитим радионицама“. У овом театру као сценографи и костимографи били су упослени: Мирко Кујачић (1951-1952.), Аурелија Бранковић (1953-1957.), Добривоје Бобо Самарџић (1955-1961.), Ђуро Термачић (1956-1963.), Душанка Радосављевић Јовановић (1957-1959.), Павле Војковић (1963-1966.), Данило Решетар (1954-1993.) и Зорица Јовановић (1970-1971.). Поред њих у 332 премијере овог театра, од оснутка до данас, као гостујући сценографи и костимографи било је ангажирано за сценографију 70 а костимографију 69 умјетника.
За нашу изложбу одабрали смо 19 аутора уз напомену да комплетна документација сценографско-костимографских рјешења за представе овог театра није сачувана. Наиме, велики број мапа са овим рјешењима уништен је у рату 1992-1995. године.
* * *
На изложби су заступљени ови аутори: Мише Рачић, Николај Моргуљенко, Мирко Кујачић, Паул Шнајдер (: Schneider), Аурелија Бранковић, Хелена Ухлик-Хорват, Живорад Кукић, Душанка Радосављевић-Јовановић, Зулфикар Зуко Џумхур, Драго Бушић, Данило Решетар, Павле Војковић, Мемнуна Ћурић, Мустафа Ицо Вољевица, Евгенија Димитријевић, Вања Поповић, Славица Лалицки, Светлана Висинтин и Хелена Волфарт-Којовић.
|