|
Свака књига која подстиче на призивање неких књижевнотеоријских питања, која. дакле, има изазовну компоненту, заслужује посебну пажњу. Књига кратких прича Мирјане Миленковић, рођене Мостарке а сада Београђанке, иначе професорице књижевности, подстиче размишљање о два отворена питања: однос стварног и имагинативног у прози и проблем обликовања кратке приче. Она је овом књигом понудила свој одговор на оба ова питања.
Темама, амбијентом, начином казивања и другим елементима ова књига спада у стварносну прозу. Списатељица се, наиме, бави темама из свог живота, својим доживљајима. Али, она не осликава спољну страну тих односа, или барем не само њу, већ настоји да односе гради на окренутости унутра, да нађе у себи и садјелатнику догађаја оне праве литерарне разлоге, оне што вуче ка општем, ка универзалности идеја, Њена реченица није описивачка, нити она њом преписује стварност. Стварни догађај списатељица настоји осликати с неких интимних визура, поетским исказима и то је оно што вуче ка уопштеном. При томе читалац може и заборавити или занемарити чињенице њеног живота (или њене одломке) па причу читати као аутентичан литерарни чин. Ово тиме прије што читалац уопште не мора знати чињенице из живота списатељице. Њега занима само штиво.
|
Сенадин Турсић: Острво љубави, литографија
(са изложбе Сребреник отворени град умјетности)
|
|
И кад је у питању амбијент у коме се прича догађа, Мирјана Миленковић нуди свој угао. У њеним причама се често помиње Мостар као мјесто збивања, али га она не описује, не детаљише, она га воли, жали за њим, па том љубављу према Мостару чини више од било каквог описа. Ту се види сродност између ње и Мостара, не Мостара као завичаја (свако мора имати неки завичај) већ Мостара као амбијента пуног изазова, простора који се истински воли.
На други проблем – обликовање кратке приче, Мирјана Миленковић одговара такођер самосвојно. Она причу не темељи на фабули разуђене драматургије (што би узело много простора) нити на описним ситуацијама. Она иде у срж односа, у казивање усијаних стања која сама по себи чине тек приче, оне што бисмо назвали фабулом. Психичка стања, идеје и мисли којима се ликови увезују у цјелину приче (напоменимо кратке приче) нуде другачију фабулу, фабулу која се доживљава а не фабулу која се непосредно чита.
Ова књига кратких прича има своју поетику, свој заокружен ток, али остаје утисак да би се могла надоградити, да би ове шармантне кратке приче дјеловале много јаче да су мало продубљене, да су слојевите.
|
|
Задња измјена: 2006-01-04
ISSN 0350-6517
Copyright © 1995-2008 Часопис Мост · Мостар · Босна и Херцеговина
Design by © 1998-2008 Харис Туцаковић · Шведска
|
|