Трећа идеологија и у мононационалним и у мултинационалним заједницама (а нарочито у овим другим) може бити само она која уравнотежује ова два принципа коегзистенције (не искључујући ни један) и која се умјесто коегзистенцијом бави егзистенцијом – опстанком и развитком друштва.
Име таквој идеологији је тешко дати али, увјетно, она се може звати идеологија егзистенције јер ако на једном територију у једној држави као што је Босна и Херцеговина нема егзистенције, ако људи живе биједи и свако хоће а тко год може и одлази из ове државе, онда је ирелевантно и унутарње коегзистирање националних скупина, а бесперспективно је и коегзистирање с другим народима и заједницама народа у другим државама у Еуропи. Идеологија егзистенције може се сликовито и другачије звати, нпр. идеологија чисте воде, идеологија опстанка и сл. али она свој политички израз и одраз налази у најновијој појави на политичкој и друштвеној сцени у странкама и удружењима које озбиљно преферирају екологију као нешто што је и локално (читај национално) и глобално (читај интернационално) релевантно. У Еуропи су то странке зелених.
Прилично је чудно да се у времену експлозије плуралности нису у Босни и Херцеговини појавиле странке које на прво мјесто стављају егзистенцију а на друго коегзистенцију, тј. странке које би у своме називу истакнуле еколошку оријентацију. Истини за вољу на локалној разини постоје двије странке зелених: Странка зелених Зенице и Странка зелених Бањалуке. На прошлим локалним изборима зелени Зенице ушли су у скупштину опћине, а зелени Бањалуке нису успјели освојити ни једно мјесто у локалном парламенту. И то је све до сада.
Будући су се на политичкој позорници у Босни и Херцеговини почели појављивати интеграцијски вјетрови међу мањим странкама те унутарња реорганизација истих, поспремање и рашчишћавање са старим лидерима, за очекивати је да се појави нова странка (спајањем више мањих) која неће пледирати да заузме центар већ да балансирајући у центру уравнотежи политичку сцену и уведе принципијелност и повјерење у политички живот ове земље. Морала би то бити вишенационална странка стварне босанскохерцеговачке мултиетничности која подразумијева дјеловање на цијелом територију ове државе и структуру чланства приближну националној структури становништва.
То би се по прогнозама озбиљних аналитичара требало догодити, а када ће то бити, то се ни најбољи прогностичари не усуђују предвиђати.
|