Мост - Индекс
Мост - Претплата
Насловна страница [Повећај]

Индекс · Нови број · Архива · Тражи · Инфо · Линкови
Редакција · Претплата · Контакт

Број 203 (114 - нова серија)

Година XXXI октобар/листопад 2006.

Latinica · Ћирилица · Transliteration

Претходна · Садржај · Наредна

Слово уредниково – Алија Кебо
Протест сликара Јусе Никшића

Савремена цивилизација изгледа да је одабрала будућност безнађа и утопије. Терористичких напада и борбе сваког против сваког. Па нам се и даље ваља суочавати с недаћама и крчити себи путове кроз ерозију друштва, корупцију, агресију, инфлацију и криминал сваке врсте.

У таквој ситуацији, и писање ових уводника личи на донкихотску борбу с вјетрењачама. Све је то шућ-мућ, па проспи.

Отуђеност, јад, чемер, беспарицу, ружне навике и мржњу – нећемо излијечити културом, али нам култура па и литература могу помоћи да лакше подносимо проблеме наших малих живота. Како наћи смисао обичног живота обичног грађанина! Правог рецепта нема!

Овај мостописац покушава да га нађе у овој колумни о којој ће строги читалац већ изразити неповољно мишљење. Ако.

Ми се боримо, како знамо и умијемо. Мостаришемо. И даље ћемо.

Након Љетног фестивала и 31. Шантићевих вечери поезије, Мостарци су гостовали у Брчком, у оквиру тамошње манифестације „Савски цвијет“. Мостарио је Театар младих Сеје Ђулића. Сутрадан: представљена монографија Мирослава Прстојевића. „(Не)заборављени Мостар“; отворена изложба Ибрахима Новалића и Маје Бехмен, те приређен Концерт „Мостарских киша“, а трећег дана гостовало мостарско Народно позориште.

Затим је у прелијепој Грачаници, у склопу њихових „Вечери под липама“, организована промоција часописа „Мост“ и вече модне агенције „Естера“.

Минуло љето остаће запамћено и по промоцији монографије Мехе Сефића и двије репрезентативне, постхумне изложбе слика – Ице Вољевице у Дому културе на Рондоу и Александра-Аце Јаничића у Ћоровићевој кући, као и по првом, али изванредно организованом Фестивалу хорова у Народном позоришту гдје су наступили састави из Брчког, Тузле, Сарајева, Бугојна, Коњица и града-домаћина.

Из француског часописа „Beaux Arts“

Из француског часописа „Beaux Arts“

А онда је дошло Слово Горчина у Стоцу. Без обзира на мале падове и импровизације ова манифестација још увијек његује осмишљене програме и задржава свој реноме у региону, па и шире.

У поробљеном и опустошеном Стоцу.

По присности домаћина и организатора – видјело се: овај је град више од Беговине и Ђулханумине куће, више од Радимље и Даорсона, од Бадња и Криве ћуприје – Столац није поред, покрај Мостара, није испред и иза – Столац је у нама, ми у њему.

Свему томе печат је дала изложба Јусуфа Никшића названа – Протест! Овај бард бх. сликарства, у развалинама Шарића куће, раније галерије „Бранко Шотра“ изложио је само два рада – Столац и Подина и десетак – празних рамова!

Јусин гест с „голим“ рамовима на сабласним зидовима Шарића куће није само-протест. То је једна врста крика – зашто смо овакви какви јесмо! Зашто нас убијају, зашто пале, силују, изгоне и прогоне. То је уједно апел. И вапај. Позив свима нама и онима који мисле друкчије.

За нашег Јусу сликарство је запитаност, питалица на коју само привилеговани могу дати одговор, снагом свога духа и слободе размишљања. За њег сликарство није ништа друго него опчињеност, стално враћање на непознато, на виђено и скривено. За овог мајстора штафелаја и кичице, „Ослушкивање себе“ је најпровокативнији и најидеалнији сегмент у стварању слике, па таман она била – празан рам.

Могу ти рећи, маестро – иако заморен од асоцијација, боја, линија и облика – на столачком Слову Горчина изгледао си величанствено. Онако, у шеширу и џинсу. Мало си зборио али пуно казао.

Одужио си се и професору Бранку Шотри чија је стваралачка имагинација – по Војиславу Вујановићу – била опсједнута вертикалама стабала смјештених у зачудној атмосфери горовитих амбијената – али Шотрина инспирација, прожета хуманим, ни једног тренутка није дошла у искушење да каже – ви, који улазите овамо, оставите сваку наду, већ је истовремено испјевавао поему у којој су се испреплитали заумна љепота и страхотност реалне истине.

Кад просудимо здраво, наша реална истина је ту, у Стоцу на згаришту једне, некада питорескне чаршије у коју су хрлили умјетници из цијеле земље и свијета. Чаршије коју смо звали лириком неба и земље, царством природе и градитељског наслијеђа. Колијевком умјетности и – задужбином духа.

Те слике које причају о људској и географској хармонији, за сада су ишчезле из Стоца, али су остале у нашим сјећањима.

И у Протесту академског сликара Јусуфа Никшића.

Претходна · Садржај · Наредна

Задња страница [Повећај]

Индекс · Нови број · Архива · Тражи · Инфо · Линкови
Редакција · Претплата · Контакт

Задња измјена: 2006-12-23

ISSN 0350-6517
Copyright © 1995-2008 Часопис Мост · Мостар · Босна и Херцеговина
Design by © 1998-2008 Харис Туцаковић · Шведска