|
 И човјек, и друг, и пријатељ и колега именом Панто Ст. Секулић напустио је овај свијет 16. марта 2006. године. Изненада и прерано, те је тим туга за њим већа и болнија. Срце га је откуцало. Живот је сувише тешка битка да би се до краја издржала. Није Секулић успио да добије и ту битку и да још часно, радно и поштено живи. Са нама, уз нас и за нас. Од данас смо сви сиромашнији за часног човјека. Многи су с тугом ту вијест о њему примили. То је саставни дио људскости, љубави и човјечности за колегом.
Од раног дјетињства, када је кренуо у свијет од оца Стевана и мајке Јоке, а из Чађавице Доње, Панту Секулића живот је ударао са свих страна. Од рођења па до гроба трајале су непрекидне битке успјешне и мање успјешне, али и изгубљене. На крају је изгубио битку са животом и затворио животни круг без излаза.
Часни човјек, Панто Секулић, испунио је своје опште људске задатке као учитељ, наставник, директор школе, савјетник, новинар, публициста, писац. У свим тим дијеловима живота био је успјешан и оставио видне, а трајне трагове да оплемени сиромашни духовни живот.
Од сеоског дјечака стигао је до угледног и поштованог грађанина и Бијељине и Семберије, а у књижевним и новинарским круговима и широм еx Југославије.
Панто Секулић је један од посебно успјешних из Прве генерације учитеља Учитељске школе у Бијељини, из већ давне 1954. године. Прошао је све стазе и богазе ове Босне поносне. Од Олова, Кладња, Угљевика, Јање до Бијељине. Учио је и друге и себе. Образовао и васпитао велике људе у малим мјестима. И тако низ генерација упутио у овоземаљски живот. На страницама просвјетних листова и часописа оставио је својим прилозима трајне трагове. Био је оснивач и главни и одговорни уредник Радио Бијељине, као и часописа за културу Бразде.
Као новинар био је присутан на страницама Ослобођења, Борбе, Семберских новина и дописник Танјуга за сјевероисточну Босну. Посебне, вишегодишње трагове оставио је на страницама Просвјетног листа.
Био је врстан књижевни критичар и аналитичар на страницама многих листова и часописа за књижевност. Као књижевник и публициста оставио је значајне, а садржајне књиге: Књижевни и културни видици Семберије, те Поште у Семберији. Пред смрт је објавио обимно дјело Родопис о Секулићима у сарадњи са Бором Секулићем.
Сваки човјек заслужи споменик што је издржао све тегобе живота, а Панто Секулић је, и поред тога, подигао себи културни и просвјетни споменик за живота који неће ни зарасти ни пасти. Частан, поштен и достојанствен. У складу са животом достојним поштовања…
Прочитао је Панто Секулић посљедње странице књига и новина, као своје сапутнике у животу и затворио књигу живота заувијек
Посљедње редове објавио је на страницама Моста („Необични записи о херцеговачким презименима“, – Ристо Миличевић: Херцеговачка презимена), број 108, април 2006.
Тако је у мостарском Мосту сишао и са моста живота. Мостови и спајају наш почетак и крај на овом свијету.
08.04.2006.
|