Године, сада већ далеке, 1930. у далекој Финској, у граду Хелсинкију, научник и писац Сакари Пелси (: Sakari Pälsi), објавио је књигу под насловом „Босна поносна“ у чијем поднаслову, на његовом финском језику, је стајало објашњење „matkakuvia Bosniasta, Hercegovinasta ja Dalmacijasta“ и „Записи са пута по Босни, Херцеговини и Далмацији“. У напомени, аутор ове књиге, написао је слиједеће реченице:
„’Босна поносна’ почасно је име које је у народној пјесми Јужних Словена дато Босни. Путовање по тој земљи потврдило је да то име она с правом носи. Својим природним љепотама и поносним карактером својих људи она назив ’Ylpeä Bosna’ (’Босна поносна’) с правом носи онако како је речено у народној пјесми. ’Јуначка Херцеговина’ – ’Urhea Hercegovina’ је име које је кроз историју потврђено и које се и данас, кад затреба, потврђује без обзира што се такве прилике више не пружају сваки дан.
Далмација је прелијепи и на овом југу најтоплији крај па јој зато други атрибути нису потребни. Њене чари освајају свакога и на сваком мјесту.
Сви ови крајеви су пребогати у разликама па путник-намјерник само доживљава све нова и нова изненађења. За путописца је овај дио Европе обећана земља. Па тако је цијела Југославија интересантна земља, њен драгуљ је Босна, баш та ’Босна поносна’.
|
Сарајево, Миљацка, 1929. (фото: Сакари Пелси)
|
Становници Босне су Словени о којим Финци доста знају, данас свакако више него што су знали јуче. Познанства се овдје тако лако склапају и неће им засметати никакве политичке разлике. Зато нека овај путопис буде водич свим Финцима који таква познанства желе.“
Преводилац књиге „Босна поносна“ са финског на босански језик, Осман Ђикић, срочио је биљешку о њеном аутору Сакари Пелси (: Sakari Pälsi) у којој се, каже (би записано) и ово:
„По своме стваралачком опусу Сакари Пелси (Sakari Pälsi, 1882-1965.) је веома интересантна фигура како у финској науци тако и у литератури. На једној страни, признати научник – археолог и етнограф, доктор археолошких наука, професор универзитета и дугогодишњи директор Народног музеја у Хелсинкију, а на другој, есејиста и духовити путописац и писац неколико књига које су ушле у класику финске дјечије књижевности.
Као археолог и етнограф, Пелси се на првом мјесту бавио каменим добом у Финској и о тим истраживањима објавио низ научних радова. Поред тога, Пелси је учествовао у археолошким и етнографским истраживањима у Монголији, Сибиру, Канади и на Балкану, о чему је такође написао низ научних радова, али и низ запажених путописа од којих треба поменути ’Са пута по Монголији’ (1911.), ’Дневник Сјевера’ (1919.), ’Земље сунца’ (1928.), ’Путујући по Азији, Америци и Европи’ (1946.), ’Бијеле степе’ (1949.) и за нас посебно интересантни путопис ’Босна поносна’ (1930.).
Дјело Сакари Пелсија броји тридесет и осам (38) књига у које спадају и два романа, као и пет књига о дјечаку Арву, које су обиљежиле финску дјечију књижевност и постале њена класика. То су приче о финском сељачету са краја деветнаестог вијека и његовим згодама и незгодама у родитељској кући, са друговима вршњацима, слугама и домаћим животињама. У тим причама Пелсијев хумор и оригиналност су недостижни. Упоредо са причама о дјечаку и његовом животу, тече и живот финског села, што Пелси оком етнографа описује и анализира мајсторски и са великим познавањем, тако да те странице стоје у врху онога што је о финском селу написано.
|
Мостар, недјељна променада (лијево: мостарски кадија), 1929. (фото: Сакари Пелси)
|
Сакари Пелси је наше крајеве посјетио два пута. Записи са његовог првог пута, који се односе на Мађарску, Србију и Сардинију, сакупљени су у његовом путопису ’Земље сунца’ (1928.). Приликом свог другог боравка 1929. године, које је било етнографског карактера, Пелси је прошао кроз Загреб, Книн, Сплит и Дубровник, а онда највећи дио времена провео у Босни и Херцеговини. О том свом путу, људима и виђењима Пелси је већ 1930. године у Хелсинкију објавио књигу ’Босна поносна’. Интересантно је да је у оригиналу наслов књиге Пелси написао на нашем језику – ’Босна поносна’ с тим што је у поднаслову финском читаоцу објаснио да су то слике с пута по Босни и Херцеговини и Далмацији. Посебну драж књизи даје 149 фотографија у тексту, 56 у дубокој штампи и 4 у боји, које је Пелси лично снимио и које су значајна документација о људима које је сретао и градовима које је посјетио. Да ли због необавијештености или неког другог разлога, Пелси Лику и Книн назива Херцеговином.
Поред других награда Пелси је 1957. године добио и финску државну награду за књижевност.“
* * *
У Сарајеву, септембра, 1996. године, у тиражу од 500 примјерака, у издању „Зида“, објављена је књига „Босна поносна“ Сакари Пелсиа, у преводу са финског Османа Ђикића, а уредник је био Здравко Гребо. Књига у преводу садржи само 22 слике (фотографије) из којих је „видљиво“ вријеме и мирис Босне из тог периода, вакта и земана. Књига је на извјестан начин, докуменат и о томе како су Босну видјели и доживјели они који су Босни били пријатељи, а да то, можда, нисмо ни знали. И ако смо знали, било је то, сасвим сигурно, недовољно. Због тога би ова књига требала да се нађе у свакој босанској кућној библиотеци, да се чита и показује.
Нека се зна – зашто је то – Босна поносна! |
Задња измјена: 2005-06-08
ISSN 0350-6517
Copyright © 1995-2008 Часопис Мост · Мостар · Босна и Херцеговина
Design by © 1998-2008 Харис Туцаковић · Шведска
|
|