|
На источној плохи једног високог сандука, распоређеног у јужном дијелу некрополе, урезане су аркаде са приказом коња, а на западној, ћирилични натпис Вукашина Добрашиновића у осам редова. Надгробник је висок 160 цм, дуг 120 цм са просјечном ширином од 58 цм. Слова а, у, и ж су неуобичајеног облика.10 Натпис су објавили Ћ. Трухелка, Љ. Стојановић и М. Вего.11
Преведени текст не разликује се битно ни код једног од аутора, и гласи: „Асе лежи Вукашин Добрашиновић, у тој доби умријех Свакоме ме жао би мому“.
Натписно поље властелина Вукашина Добрашиновића на надгробнику у Радешићима, показује да је подигнуто угледној зубачкој личности. Слово У је клесано попут писмена у натпису Бунца на високом сандуку у Радмиловић Дубрави код Билеће.12
Облик слова у Радишићима Вего је сврстао у другу половину XV вијека износећи претпоставку да је исти писар урезивао натписе у Коњском и Радмиловић Дубрави.13 Ако ћирилична писмена откривају стару традицију клесања којој припадају слова Б, В, М и Ћ, онда се израда натписа може приписати првој половини XV вијека што се подудара са лапидарним писменима херцеговачких средњовјековних натписа.14 Не би се смјело сметнути са ума да су Добрашиновићи, Сандаљеви људи од 1426. године. Кнез Вукашиновић и кнез Раде, помињу се 1597. године. Није доказано да је кнез Раде један од синова Вукашина Добрашиновића, и не може се прихватити да је Вукашин умро у првој половини XVI вијека. По родословљу фра Јозе Јакосића из XVII вијека, породица Добрашиновић је досељена из Никшића.15
Поред средњовјековне некрополе са православним гробљем лежи црква Вознесења Христовог (Спасова црква). То је једнобродна грађевина са полукружном апсидом, чија дужина, изнутра, без апсиде износи 9,85 м, а ширина 5,25 м. Дужина апсиде мјерећи од олтарске преграде до тјемена полукружног лука је 0,90 м. Разлика у пропорционисању полукруга конхе на источном зиду износи 3 цм. Зидови цркве се састоје од крупнијих камених квадера положених у хоризонталне радове.
Изнад прочеља цркве уздиже се мали звоник на преслицу изграђен од добро клесаног камена. Улаз у цркву на западном зиду оперважен је оквиром од исклесаних камених греда.
На јужном зиду уочена је руптура широка од 1-2 цм, на мјесту гдје се вјероватно завршавала старија средњовјековна црква дугачка 5,80 м. У сјеверозападном углу цркве уграђен је средњовјековни надгробник са нечитким натписом. (?)
Вриједност и значај добара у Коњском објашњава се разуђеношћу и пространошћу локалитета уз њихову чињенично потпуну неистраженост.
Украси на надгробницима су различити и заслужују пажњу. Мотив повијене лозе са тролистом установљен је на око 350 мрамора у БиХ. Највише је коришћен око Требиња, Љубиња, Стоца, Невесиња, Калиновника и Љубушког. Сродан је са украсима на три сандука у Љекови, сандуку у Клобуку, Горњем Гранчареву, Аранђелову, Полицама и Жакову и другим средњовјековним некрополама Требиња, као и на Радимљи, Бољунима код Стоца, Убоском код Љубиња, у Билећи, Невесињу и Гацку.16 На сјеверу и истоку овај мотив се препознаје око Петровића и Вилуса (Никшић), а на југозападу до Прапратнице у Хутову и Бијаче код Љубушког. Сјеверна граница изгледа да није прелазила Добро поље код Трнова (сљемењак).
У српским земљама повијена лоза са тролистом је представљена на фресци Рођење Илијино на сјеверном зиду манастира Морача из XIII вијека.17
Мотив турнира у Коњском представљен је са двије мушке фигуре са штитовима и мачевима. Сљедећи украс из Коњског, спирала, заступљен је на широком простору од Рашке до Болце, а у комбинацији са бордуром од „воденице“ урезан је у Доњем Граховцу код Ластве (Требиње). Спиралоидне бордуре су „остатак“ византијског утицаја, и припадају развијеном типу попут украса у Новаковићима на Жабљаку.18
Бордура од косих паралелних линија на мраморима се појављује више од 120 пута у БиХ, као усамљено украшавање хоризонталних плоха, плоча и сандука.19 Овај мотив је најраспрострањенији у Херцеговини источно од Неретве.20
Стилизована аркада из Коњског аналогна је западној плохи сандука у Љубову код Требиња и југоисточној плохи сљемењака у Кљунима код Невесиња.21 Тордирана врпца се, међутим, уочава и на репрезентативним средњовјековним споменицима као на примјер на каменој столици у Горњим Туранима код Требиња. Среће се на готово свим већим средњовјековним некрополама. У Херцеговини је представљена на око четири стотине надгробника, и улази у најужи избор класичних приказа на мраморима.22
Тордирана врпца је омиљен украс у средњовјековној Србији, гдје декорише портале и окна манастирских цркава XIV и почетка XV вијека.23
Низ розета у вијенцима и крстовима из Коњског сродан је са истовјетним плиткорељефним мотивом на надгробницима из Орашја у Поповом пољу.24
Што се тиче крста, он је у средњем вијеку одржавао јачу везу са Србијом него са Приморјем. Расцвјетали крстови украшавају византијске ковчежиће и иконостасе у Грчкој, на Атосу и Кавказу.25
Стилизовани крстови Коњског слични су онима у Жакову код Требиња, Подвележју код Мостара, Борју код Љубушког, Цисти код Имотског, Горњим Студенцима код Љубушког и Ступима код Неума.26
Кружни вијенац није само особеност Коњског. Најчешћи је на некрополама Невесиња, Стоца и Калиновика.
____________________
1 О. Ђурић Козић, Шума, Површ и Зупци, Насеља српских земаља, Расправа и грађа, књига 2/V, Београд, 1903, 123.
2 О. Ђурић Козић, н. д., Београд, 1903, 1239.
3 Археолошки лексикон БиХ, том 3, Сарајево, 1988, 178; У лексикону недостају теренски подаци.
4 Током рекогносцирања свесрдно ми је помагао Милан Ћурић из Царева поља.
5 С. Пујић, Крашка хидронимија југоисточне Херцеговине, Јужнословенски филолог, I.VI/3-4, Београд, 2000, 878.
6 Ђ. Јанковић, Српске громиле, Београд, 1998, 38.
7 Ђ. јанковић, н. д., Београд, 1998, 119.
8 Ђ. Тошић, Требињска област у средњем вијеку, Београд, 1998, 56.
9 Ш. Бешлагић, Стећци, Каталошко топографски преглед, Сарајево, 1971, 406.
10 Ћ. Трухелка, Старобосански натписи, ГЗМ, Сарајево, 1895, 266.
11 Ћ. Трухелка, н. д., Сарајево, 1895, Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, III, Београд, 1902-1905, бр. 4901, М. Вего, Зборник средњовјековних натписа БиХ, Сарајево, 1964, бр. 132, М. Вего, Нови и ревидирани натписи из Херцеговине, ГЗМ, Археологија, Сарајево, 1964, 184-185.
12 Ћ. Трухелка, н. д., Сарајево, 1895, 270, с 13.
13 М. Вего, н. д., ГЗМ, Сарајево 1964, 185.
14 Упореди Трухелкина лапидарна писмена.
15 Б. Ферменџин, Acta Bosnae, potissimum eclestiastica cum insertis editorum documentorum regestis/ab anno 925 usque ad annum 1752/, Загреб, 1892, 560, Ћ. Трухелка, н. д., ГЗМ, Сарајево, 1895, 266.
16 М. Вензел (: M. Wenzel), Украсни мотиви на стећцима, Сарајево, 1965, Т. IX, бордуре.
17 А. Сковран, Фреске XIII вијека у манастиру Морача, Зборник радова САН, LIX, Византолошки институт, књига 5, Београд, 1958, 158, сл. 6.
18 З. Јанц, Орнаментика фресака из Србије и Македоније од XIII до средине XV вијека, Београд, 1961, Табле XLVI и XLVII.
19 Ш. Бешлагић, Попово, Средњовјековни надгробни споменици БиХ, св. 8, Сарајево, 1966, 71.
20 М. Вензел (: M. Wenzel), н. д., Сарајево, 1965, 31.
21 М. Вензел (: M. Wenzel), н. д., Т.XIV.
22 Ш. Бешлагић, Култура и умјетност, Сарајево, 1982, 195.
23 А. Дероко, Монументална и декоративна архитектура у средњовјековној Србији, Београд, 1962, сл. 108, 336, 337, 341-348.
24 Ш. Бешлагић, н. д., Сарајево, 1966, 106.
25 Ш. Бешлагић, Стећци, Култура и умјетност, Сарајево, 1982, 195.
26 М. Вензел (: M. Wenzel), н. д., Т.XXIV, 15. |