|
Ова изложба Слободана Димитријевића није ретроспектива у уобичајеном смислу ријечи. Она не показује одакле је сликар почео. На сликама нема година настанка. То је познато једино Слободану Димитријевићу. Па ипак, ово је ревијална ретроспектива његових стваралачких интересовања, и то од оних дана када је сликар почео давати зрела и веома успјела умјетничка остварења. Све говори о ширини стваралачких способности.
Цртеж „Старци“ је пун линијске дескрипције о траговима живота. Димитријевић је изложио низ успјелих портрета, али је право мајсторство портретирања испољио у строгом, једнопотезном акварелу: Мејра, Иша, Просјакиња.
Пејзаж сликари бирају, уколико не сликају неки замишљени, или хипотетични, али мртву природу увијек сами аранжирају. Реалистичке мртве природе Димитријевић је садржајно обогатио, а гледаоца увукао у семантичко поље и упутио ка тражењу порука: „Мртва природа са иконом“, „Мртва природа са положеним глиненим ћупом“ чије отворено ждријело зјапи на гомилу паприка пред собом, и које ће највјероватније завршити у ћупу као зимница, али послије сликања.
Реалистички су сликане и дуње на бијелом столњаку. „Јесен у пољу“ је у том погледу изузетак као спонтана, али ефектно остварена гестулна експресионистичка експлозија, али декоративна као и већина експоната овдје.
Посебно је занимљив циклус Димитријевићевих слика остварених на начин кубизма. На једном броју слика објект на платну је конструиран од апстрактних и геометријских облика. Они су овдје константа ликовног језика, а мијењају се само односи меду бојама и ликовни ефекти. Док се на једним сликама предмет разлаже у јединствену ликовну структуру, или редуцира на геометријске форме, на другима се кубистичким елементима предмет конструира.
Да се ради о изграђеном и простудираном поступку, лахко је уочљиво по разноврсности мотива које је Димитријевић обухватио својим кубизмом: „Мртва природа са кришкама лубенице“, „Отмица Леукипових кћери“, „Пожар“, „Руговска игра“, те портрети. На неколицини слика фигура се у стваралачкој игри скоро сасвим губи, а њу замјењује драма кубистичких елемената, у којој има доста лирског. Димитријевић се дуже вријеме бави и минијатурним сликарством призора који нас на метафоричан и алегоричан начин упућују на поруку.
|