|
Јесу ли ти додијале дуге кише
или су ту сунца прошлих љета
испила све хладне воде
скривених извора,
о, мој камене
мој пламене.
Зашто ми крећеш у бијели свијет
раскамењен,
располовљен
са бијелом раном посред срца,
о, мој камене,
мој пламене.
Нико те неће препознати
нико ти неће вјеровати
да си био и камен и пламен
у исти час
о, мој камене
мој пламене.
|