|
Велики су осјетили да требају и морају имати још више, а оним „малим и обичним“ ваља одузети и оно мало што имају или немају, свеједно је, јер ако немају опипљиво материјално богатство, имају физичку радну снагу, тијело, памет, знање, душу, достојанство, морал, живот, земљу, воду…
И док велики постају све већим те као туристи путују на Мјесец из чисте досаде или да купују плацеве на овом Земљином сателиту, они „мали смртници“ бивају све мањим да ће се моћи завући и у мишју рупу јер немају нити обичан кров над главом који доликује човјеку. Да сад, ипак, мало конкретизујемо ствари и мјесто!
Болни и бескрупулозни кафкијански процес глобализације је код нас почео с почетком рата 1991/92., дакле, с почетком „нашега“ рата.
До тада, БиХ је једина република у заједничкој држави која је имала суфицит у извозу у односу на увоз, она је била срце и душа (а и зјеница) тадашње државе, она бијаше одвајкада и раскрсница многих путева, сеоба, миграција, сукоба, укрштања различитих цивилизација, политичких интереса, војних конфронтирања… и послије 50-ак година живљења у миру и опћег напретка, глобализација поново отвори Пандорину кутију свих зала и несрећа које букнуше и распламсаше се свом жестином односећи стотине хиљада живота, уништавајући сва материјална и културна богатства чију цијену ниједан најмодернији компјутер не би могао израчунати, силно оружје се окрену и утроши против човјека, складишта дотрајале хране и лијекова се испразнише у виду хуманитарне помоћи…
И послије четири паклене године, Господари рата и мира тј. глобалисти одлучише успоставити мир, не што им је жао нас, већ због себе и својих интереса јер треба то доскора ратно жариште од државе докусурити обезвређивањем до бесцијења како би им оно преживјело и интересантно било понуђено као на длану за биједне новце, а још се потрудише да ми једва дочекамо да нас узму у своје руке као спаситељи и добротвори по систему дајемо вам капаљком да бисмо вас узели лопатом и то лопатом Алије Сиротановића, ма шта лопатом, багером, јаране, багером нас узимају а нама драго због тога, подвикну један пробуђени и освијештени грађанин.
И тако је кренуло:
– прво, иоле, здравије фирме и предузећа, атрактивније постојеће и локације за будуће зграде, хотели, банке са комплетном инфраструктуром и зато немамо кредита са једноцифреном каматом, електране, па зато наши привредници плаћају нашу струју и неколико пута скупље од оних којима је извозимо… и на крају као посљедњи сласни залогај незајажљивих апетита глобалиста су телекомуникацијски системи (сва три) од којих је држава узимала по потреби колико је год устребало за социјалу, пензионере, војнике, незапослене, за изградњу путева… јер је ово једина фирма још увијек државна која је пословала са масним суфицитом из пословања са иностранством.
Да мало разјаснимо, службена статистика каже да наша дијаспора броји преко 1,3 милиона Босанаца и Херцеговаца који су у породичној, пријатељској, пословној или било којој другој вези са око три милиона нас што се још увијек налазимо у БиХ. Средство комуникације дијаспоре и нас је највише телефон а сви ти позиви углавном долазе нама заједно са парама којима наши људи плаћају те разговоре, примјерице, позиви из БиХ коштају 10 милиона КМ и ми их уредно шаљемо државама које смо називали а те исте државе шаљу нама паре од позива из њихових земаља и то је обично по неколико десетака милиона више што уђе у нашу државу као чисти добитак.
Нажалост, ову нашу једину преосталу златну коку уочише и наши страни колонијалисти, пардон, наши душебрижници који над нашом судбином што је кроје по свом нахођењу тј. интересу и при том лију крокодилске сузе па већ имају спреман план како да нам је украду или барем да се домогну њених златних јаја која вриједе чак и за њихове увјете баснословно богатство бројиво десецима милиона марака.
Планирају такође подићи телефонску претплату физичких лица према претплати правних лица која је тренутно седам пута виша (3,5 КМ : 22 КМ) што је исто тако огромна сума па чак и да се нађе златна средина између ове двије претплате око 10 КМ, поскупјет ће локални телефонски разговори који су и најчешћи, појефтинит ће међудржавни који су и најрјеђи што се тиче нас, али су пречести што се тиче наших колонијалиста што свакодневно разговарају са својим државама (због шачице њихових ћеифа разглабања са иностранством, нама, свим Босанцима и Херцеговцима ће присјести наши свакодневни телефонски разговорчићи на локалном нивоу) то је загарантовани капитал сваки мјесец који ће одлазити из наше државе с обзиром да нам предстоји посљедња фаза приватизације најуносније БиХ коке која носи златна јаја милионске вриједности у чврстој валути.
А, из сваке приватизације уноснијих фирми и вриједности обавезно стоји страни капитал, само што се то не види и не зна, или ником није ни стало да се види и зна јер се то подразумијева, а нас се то уопће не тиче, пошто још увијек немамо никаквог суда јавности, па зато беспомоћни пси лају а богате караване пролазе ли, пролазе, односно, одлазе из наше земље.
Ах, наравно, да ће читав процес бити намонтиран у правом Кафкином стилу да то све за њих одраде наши домаћи издајници, односно, вазали путем тзв. регулаторних агенција за комуникацију (симболична скраћеница – РАК) чијим члановима ће и мрвице са глобализацијског хастала бити права гозба и богатство.
И тако се скончава процес глобализације, при(х)ватизације, демо(н)кратизације, колонизације, експлоатације – преосталих природних, државних и људских потенцијала уз биједне мировине и пензије, праве ропске платице а све зато што смо све то ми тражили а заправо су све то они брижљиво испланирали и инсценирали да су нас скоро све убиједили да смо све, па чак и протутњали рат баш ми тражили а не они потпиривали због својих интереса чији врх леденог бријега ми тек сада мало отријежњени назиремо, али је већ све касно јер су они већ ударили наш БиХ Титаник који ће ускоро и дефинитивно потонути на само дно уз оркестрирани реквијем наших вазала, парламентараца И иних високих дужносника које народ изабра а странке и странци поставише на кључна мјеста, како би нам било боље да не може бити горе!
Good bay, my BiH, forever!
Бугојно, 29.12.2004.
|