|
У дешифровању овог текста поред игумана Павловића помогао ми је потомак ове породице Мили Панић син Миле рођене Анђелопољ који је породичну крстачу патинирао и тиме постигао бољу читљивост слова.
У наосу цркве на каменом поду налази се квадратични амвон са орнаментима геометријског карактера. Сличан је амвону храма у Житомислићу и представља изузетно лијеп и успјешно ријешен украс. На источном зиду цркве налазе се два окулуса у облику розете. У горњој розети су четири поља која дају крст, док доња садржи једанаест отвора у облику цвијетних латица у тордираној лаужници. На западној фасади су трокутасто распоређена три окулуса са отворима у облику крста.
Синагога у Бранковцу
Први трагови о постојању јеврејских заједница у нашој земљи потичу из средине XVI вијека. То су били јужнословенски Јевреји Сефарди потомци избјеглица из Шпаније и Португала и Ашкенази из сјеверне и средње Европе. Ови посљедњи су доселили у БиХ након аустроугарске окупације. Прогон Јевреја из Шпаније започео је декретом краља Фердинанда и краљице Изабеле у XV вијеку. Уточиште су нашли у османској царевини а у нашу земљу су дошли преко Цариграда, Софије и Солуна. Увидјевши да му недостаје добрих трговаца и пословних људи, султан Бајазит је наредио локалним властима да их срдачно прихвате. Године 1655. они живе само у Сарајеву. Цивилноправни и друштвени положај Јевреја у БиХ био је регулисан бератом султана Абдул Меџида из 1840. године којим је именован врховни рабин у Босни. Као што је османска царевина одобравала изградњу православних и католичких богомоља тако је поступала и са синагогама и јеврејским школама. У другој половини XVI вијека у Мостар се населио један трговац који се звао Мојсије Кузин, ту је живио до 1570. године а у Сарајево се преселио послије 1579. године. У путописном штиву Енглеза Џона Вилкинсона који је посјетио Херцеговину 1844. године налазимо податке о Јеврејима у нашем граду. Према његовој процјени Мостар броји 7300 душа од чега су тројица Јевреја.
Француски путописац С. Бујон који је путовао кроз Херцеговину 1863. године, описујући живописну колоритну мостарску чаршију помиње и Јевреје. Он је уочио да је јеврејска четврт која се налази у доњем дијелу чаршије битно различита од остале. Наиме, њихове куће су грађене од камена по узору на европску градњу. „Навикнути на прогоне, синови Израела се чувају добро да изложе своја богатства у отвореним дућанима: врата и капци од жељеза, која их штити од пожара, скривају их у исто вријеме и од погледа свијета.“ Јевреји трговци чекају пред вратима дућана своје купце а сва роба је у дућану тако да се продаја врши у тами просторије.
Карл Пец (: Carl Pezz) у монографији о Мостару написану 1891. године, наводи податак да је град на Неретви 1885. године имао 12665 становника од чега 98 Јевреја који углавном станују у четврти Бранковац. „Малобројне шпанске јеврејске породице у Мостару предају се светковини Саббата што са великом строгошћу подржавају. Нити један Шпањол неће суботом радњу отворити“, пише Пец (: Pezz).
Мартин Ђурђевић у „Мемоарима са Балкана“ помиње четири јеврејске породице са 19 чланова. Када је генерал Јовановић у љето 1878. године са војском тријумфално улазио у Мостар из правца Родоча гдје се утаборио, мостарски Јевреји су му, као и остали народи у граду, у знак добродошлице, направили славолук на Луци искићен цвијећем, заставама, тевратима и сребрним ћирацима. Према попису из 1879. године мостарских Јевреја је било 35. Према службеном попису из 1921. године у Мостару је живјело 254 Јевреја од чега 84 Сефарда односно 170 Ашкеназа. Према другим изворима тада их је било 177. Пред сам рат њихов број у Јеврејској општини Мостар, која је основана за вријеме Аустроугарске управе а чији је предсједник био Давид Перера, се попео на 310 душа. Одговорну дужност рабина обављао је Давид Коен. Стара синагога је основана 1889. године и била је једина у Херцеговини. Поред молитве и вјерских обреда у њој су се одржавала предавања, дакле ту се ширила наука, хуманизам, морал, етика и друге хуманистичке гране. Све радости и туге манифестовале су се у синагоги.
О изградњи синагоге у Мостару сачувано је нешто изворних докумената које ћемо овдје користити. Јеврејска општина Мостар је била заинтересована за земљиште у Бранковцу које је припадало породици Ћибер. Оно је граничило са Ћумуријином улицом (данас Браће Ћишића). Из записника састављеног код грунтовног повјеренства Котарског уреда у Мостару се виде детаљи везани за заинтересоване странке. Присутни су били: Атаис пл. Цуриналди, замјеник котарског предстојника, Никола Крешић, Емил Рагуља, Мехмед еф. Угљен, Велимир Оборина и Емил Хоукал, чланови. Пред грунтовно повјеренство су приступили: Салихага Ћибер,… (нечитко) Ахмета за се и као пуномоћник Шерифе рођене Ћибер, удата Кајтаз, Дервише, кћери Ахметаге Ћибера и Фатиме рођене Лелић, удате Ћибер, затим Јулиус Росенфелд из Мостара исказ. зас. овл. за градњу исраелитичке богомоље у Мостару. Купопродајни уговор је склопљен између продавца Салихаге, Шерифа, Дервиша и Фатиме Ћибер и купца Одбора за градњу исраелитичке богомоље дио некретнина уписаних у грунтовни уложак број 946 катастралне опћине Мостар на име катар. честице број 23/74 површине дун 108 кв мет. и 24/38 од 700 кв мет. након диобе кч бр 23/37 на 23/37 од 114 кв мет. и 23/74 од 108 кв. мет. уз углављену куповину од 1850 К (руна).
Према томе, припреме за градњу синагоге су почеле априла 1904. године. На основу овог уговора од 13. априла 1904. године извршена је укњижба права власништва у новом грунтовном улошку бр 3860 у АИ у корист Одбора за градњу исраелитичке богомоље у Мостару.
(наставља се)
|