|
Маслина – бесмртно дрво
Различитог окуса и боје, златно жуто уље се добија из плодова. Маслина је без сумње једно „бесмртно дрво“ које се појављује у симболима, митовима, легендама и чак у истинитим причама. Прелази широке географске просторе, због чега је сусрећемо у многим религијама и цивилизацијама. Нема никакве сумње да је маслина чудо природе са универзалном вриједности.
Од њеног дрвета су се правиле кашике, виљушке, тањири а од њезиних плодова који су дражесни, украшавани су многи предмети, јела, догађаји и др. Супстанце које се екстрахирају различитим процесима користе се у козметици за добијање сапуна, шампона, крема, у кулинарству у алтернативној и официјелној медицини затим у прављењу многих украса – наруквице, огрлице и др. Отпаци након прераде (пулпа) користе се као гнојиво, као енергетски материјал за сагоријевање, уље за лампе, за гријање, дрво за украшавање оружја. Другим ријечима, од плодова, сјеменки, листова, сваког дијела дрвета је нешто употребљиво и ништа није за одбацити.
Годишњи циклус
Више од 1000 година маслина као мит живи у људској хисторији као легенда, поема, прича, сликарски мотив. Њезин једногодишњи живот је динамичан и колоритан. Потиче из фамилије у литератури познате као „Oleaceae“. У народу је позната као „богато дрво сиромашних земљишта“. Маслина се лако адаптира на специфичне климатске и земљишне прилике средине, дубоко се укорјењује зависно од квалитета станишта. То је дрво које споро расте, и често захтијева више од 15 година да би дошла до пуне родности. Њен животни вијек је дуг и често достиже 150 и више година.
Њен једногодишњи циклус је одређен карактеристикама медитеранске климе. Током зиме биљка се одмара. Почетком прољећа у периоду од марта до априла биљка се буди и то је вријеме њеног новог раста. Од априла до јуна цвјета, оплођује се и зачиње нове плодове. У љетним мјесецима заметнути плодови расту, уобличавају се а сјеменке отврдњавају. У периоду септембра и октобра плодови сазријевају, достижу своју величину и облик, а који је одређен особинама сорте. Када плодови почињу да се мијењају од зелене у љубичасту, а затим тамно црвену до црну боју, почиње и стварање уља. Вријеме бербе је доста дуго и креће се од септембра до фебруара.
Поријекло
Нема до сада јединственог слагања између историчара, археолога и еволуциониста, археоботаничара о времену настајања ове биљке чији коријени иду далеко у прехисторију.
Вјерује се да је чудо „припитомљавања“ маслине започето прије више хиљада година. Ипак остаје још увијек недовољно познато гдје је њено мјесто „рођења“, гдје се појавила као дивљи изданак. Предпоставља се да је то било код семитских народа.
Када се тражи одговор на питање гдје и када је идентифицирана ова биљка, одговор треба тражити у Свјетској Енциклопедији о маслини коју је написао свјетски познати научни ауторитет Хосе М. Бласкез. Према овом аутору „култивација маслине је започета прије 6000 година у Анадолији“.
Маслина и пејсаж
За маслину кажу да је она међу биљкама, што је и голубица међу птицама. То је биљка која је јако скромна али и јако дарежљива. Ова биљка је знак географског одређења сјевера и југа, копна и мора.
Она је значајан декоративно пејсажни елеменат. Ко је путовао Турском, Грчком, Италијом или Шпанијом могао се возити сатима кроз насаде маслина, било уз обалу или у унутрашњости. Оне су својим љепотом разбијале монотоне, огољене, еродиране и без вегетације бескрајне пејсаже. Својом формом, стално окићеним зеленим листовима са атрактивном морфологијом пожељна је у окућницама, двориштима и парковским асоцијацијама.
Маслина и човјек
Митови, легенде, пјесме, похвале које су маслини поклонили народи Средоземља показују на фасицинатну важност коју је маслина имала у њиховом животу. Своју везаност за маслину обиљежили су легендарне личности својих времена. Према записима који су сачувани, Херакло је маслиново дрво користио у лову. Одисеј је ослијепио Полифема маслиновим коцем и направио је брачни кревет у пању старе маслине. Маслина има и религијске ознаке. Према вјеровању Исус је посљедњу ноћ свог живота провео у врту маслина.
Љубав између маслине и човјека је јако дуга и она још увијек траје. Народи Средоземља своје одржање везали су за ову биљку кроз исхрану стоке, дрвета за огријев, плодова као хране, уља за зачине и лијекове, свјетлост, љепоту, религиозне обичаје и др.
Производња маслине у Турској
Са посљедњих путовања у Турску понио сам јаке импресије о значају који се овој култури придаје. Нисам могао а да ова своја сазнања не објавим. Она су индикативна у том погледу што јасно одређују националну – државну политику према развоју пољопривреде или једног њеног сегмента. Приближно 3-5% фармера у Турској узгаја маслину. Према подацима Турског савезног уреда за статистику у овој земљи је активно продуктивно око 140 милиона стабала маслине. 80% узгајаних маслина се прерађује у маслиново уље а само 20% за конзумацију у свјежем прерађеном стању.
Покрајина Јаен (Хаен) у Шпанији убраја се као свјетски водећи регион по насадима маслине. Турска по производњи маслинова уља заузима четврто мјесто у свијету, док је по производњи конзумне маслине на другом мјесту. Процјењује се да ће ова земља према динамици и актуелној кампањи садње ове културе заузети у наредних 5- 10 година друго мјесто у свијету. Близу половине прерађене маслине се пласира у земље Европске Уније. Због тога ова производња у овој земљи заузима једну од кључних позиција у пољопривреди, преради, и маркету. У исто вријеме то је значајан извор запошљавања, који осигурава средства за живот за око 500.000 домаћинстава и посао за 8-10 милиона људи.
Маслине и уље које се овдје производе у складу су са страним тражењима и хармонизираним законима, стандардима и заузимају респектабилна мјеста на страним тржиштима. Висок квалитет дјевичанског уља, посебно из подручја Ајвалик и Бај оф Едремит су посебно цијењена, чак и у Италији. Према подацима Удружења извозника у 2005. години највећи пораст извоза је забиљежен код прерађених маслина и маслинова уља – чак за 500%. Зато није чудо што у Турској са поносом говоре о овој биљци као „tree of life“ која даје животну енергију. Знајући за то људи ове земље гаје високи респект према овој биљци. Оно што им је природа подарила цијене, оплемењују и користе.
Традиција производње у нашој земљи
Почеци развоја маслинарства су такође доста дуги и у Херцеговини. Пионир у популаризацији узгоја маслина је свакако Али паша Ризванбеговић. Познати насад на путу Мостар – Чапљина – Столац је све до посљедњег рата био биолошки монумент ове познате историјске личности. По овом насаду и село Маслине је добило име. Трагови развоја маслинарства које је обиљежио Али паша Ризванбеговић још се сусрећу у зонама јужног дијела Дубрава – на подручјима села Прењ и Опличићи гдје су се још увијек одржала солитарна стабла. Нажалост сада су само видљиви усамљени трагови тог успјешног почетка узгоја ове културе на нашим просторима.
Овај човјек је у овим подручјима развијао идеје о узгоју риже, и поставио прва експериментална истраживања. Своје вријеме је обиљежио и производњом и развојем свиле узгајањем дудовца. Нажалост о тим његовим пионирским покушајима релативно мало се зна и пише.
Други значајнији покушај са узгојем маслина урадио је велики агро-визионар Осман Пирија. Насад маслина које је подигао 70-тих година у непосредној близини Царских винограда је такодје била успјешна демонстрација адаптабилности ове културе на нашим подручјима. И овај зачетак је уништен током посљедњег рата а остатке исјечених стабала су прекрили стамбени објекти.
Вјерујемо да ће генерације које се образују на нашим факултетима завртјети у својим главама нове идеје о промоцији и ширењу ове биљке и на нашим просторима. Надајмо се да на идеје наших претходника у препознавању вриједности ове биљке нећемо морати дуго чекати.
|