|
Хрватска држава покушава оспорити Босни и Херцеговини дио морског територија, нудећи „нешкодљиви или несметани пролаз“ упорно настоји убиједити БиХ да приступ отвореном мору иде кроз унутрашње и територијалне воде Хрватске. Представници БиХ морају бити одлучни у борби за суверени морски териториј отвореном мору, који нам припада. Свако друго ријешење је погрешно и представља грубо кршење Конвенције УН о Праву Мора.
Договор о изградњи моста за полуоток Пељешац може бити када ријешимо:
- Разграничење на мору поштивајући Суверенитет БиХ на мору: Република БиХ у саставу СФРЈ, све до 25.6.1991. до почетка раздруживања заједничке државе је имала директан суверен (неограничен) приступ отвореном мору, кога се није одрекла и који према међународном праву мора и важећим међународним уговорима, наставља након осамостаљења.
Након раздруживања СФРЈ, 25.6.1991. осамостаљења Словеније и Хрватске, Република Хрватска (ХВ и ХВО) извршили су окупацију морског територија; преузели контролу цијеле обале и морски појас јужног Јадрана укључујући Луку Плоче, као и јужне дијелове са Јадранском обалом и морски појас који припада Републици БиХ.
Без обзира на непобитно и неприкосновено територијално право БиХ на Јадранском мору, Хрватска је 1994. године једнострано усвојила „полазне црте“ укључујући и оне између Рта Произд и Отока Водњак (Поморски Законик Републике Хрватске“, Народне Новине 17/1994, 2 фебруар 1994). Тај међународно-правно ништаван акт потврђен је десет година касније у новом Поморском Закону („Поморски Законик Републике Хрватске“, Народне Новине 118/2004, 14 децембар 2004).
А Одредба Конвенције УН о Праву Мора каже: „Архипелашка држава не смије примијенити систем полазних црта на такав начин да одсјече од отвореног мора или ексклузивне економске зоне територијално море друге државе.“ (Члан 18 ).
Не поштујући међународни закон и суверена права БиХ, Хрватска је донијела низ незаконитих одлука везаних за одређивање унутрашњих и територијалних вода, риболовног појаса на штету територијалних вода БиХ. Република Хрватска улаже максимум да очува такво стање и наставља са новим насртајима на териториј БиХ.
- Суверен приступ отвореном мору, а не „нешкодљиви пролаз“. БИХ има суверено право успоставити ширину свог територијалног мора до отвореног мора. Овај проблем је могуће ријешити:
- Увлачење отвореног мора унутра према обали БиХ, тј. полуотоку Клек. Водени коридор би представљао међународне воде (отворено море) ширине минимум 1 наутичка миља
- Формирање зоне двојног суверенитета, при чему би воде мјерено 300 м. од обале биле дефиниране као територијалне воде једне од држава, а на остатку би био са двојним суверенитетом
- Отворено море би остало на истим позицијама као у вријеме СФРЈ, а приступни коридор БиХ до отвореног мора износио би минимум 1 н.м. ширине и
Равноправност између новонасталих држава и сукцесија на Јадрану, би ријешила статус поморске државе и слободан приступ БиХ отвореном мору.
Разграничење територијалног мора између држава са насупротним или бочним обалама, према Конвенцији УН о праву мора, (члан 15 ) каже: „У случају кад су обале двију држава насупрот једна другој или се настављају једна на другу, ниједна од те двије државе нема право, уколико се другачије не споразуме, да прошире своје територијално море изван црте средине на којој је свака тачка једнако удаљена од најближих тачака полазне црте од које се мјери ширина територијалног мора сваке од тих двију држава“.
БиХ мора у Резолуцији о границама и Поморском Законику озваничити своје право на директан, суверен приступ отвореном мору (а не нешкодљиви пролаз), доставити у УН одговарајуће акте, те тако потврдити равноправан положај за преговоре са осталим насљедницама СФРЈ, те Италијом.
Идентификација границе између Епиконтиненталног појаса БиХ и Италије: према, члану 83, став 4, Конвенције УН о праву мора: „Када између заинтересираних држава постоји споразум који је на снази, разграничење епиконтиненталног појаса уређује се у складу с одредбама тог споразума“. За разграничење епиконтиненталног појаса Босне и Херцеговине, Републике Хрватске, Републике Словеније, те Црне Горе, према Републици Италији, примјена споразума између Италије и бивше СФРЈ-е (Рим,8.01.1968. г.).
Босна и Херцеговина као поморска земља према „Међународном праву и поморском саобраћају“ има неотуђиво право излазака на међународне воде, конкретно у нашем случају коридор ширине 1,0 миље. Према томе водени и зрачни коридор, представља везу за бродове и авионе од међународних простора до БиХ-е. Како рјешавати изградњу моста за оток Пељешац?! Упитни мост би се градио преко БиХ територије, пресјекао би наш коридор на два дијела и дао повода за оспоравање дијела коридора иза моста. Понуђена рјешења и тражење наше сагласности на висину и конструкцију моста представља замагљивање проблема, од стране сусједа, а наши представници неуки и излобирани који од дрвета неће да виде шуму.
Изградња моста преко територије БиХ, представља опасну замку, јер доводи у питање:
- Наш водени и зрачни коридор мора – веза са међународним водама
- Изолацију Неума и БиХ-е
- Трасу Јадранско-јонске цесте која обилази БиХ-у
- Луку Неум и поморски саобраћај
У свим досадашњим играма БиХ је имала црне фигуре, доста, тако неће моћи даље! Нема договора око моста за Пељешац док БиХ не ријеши свој суверенитет на мору; у складу са Конвенцијом УН о Праву Мора и права кога је имала БиХ у саставу СФРЈ. Изградњу моста за полуоток Пељешац може бити договорен као концесија РХ.
|