|
Као што се може закључити из самог наслова ове сликовнице „Нас је дванаест“ / „Vi är tolv“, сликовница „говори“ о дванаест мјесеци у једној календарској години. О сваком мјесецу, Бела је написала пјесму – лепршаву, шармантну, допадљиву. Тако се књига отвара пјесмом под насловом „Јануар“ у којој се, о том мјесецу, каже: „Јануар се / поноси / срећну годину / нам доноси. / Бијелу бунду / огрнуо / дан нам мало / продужио. / Брда дјецом / окитио, / а ни баре / саме нису / и ту се дјеца / срећно клижу“.
Заиста, без икаквог претјеривања поред пјесама, посебна, рекао бих обашка, вриједност и атрактивност сликовнице су илустрације Јармиле Хаклове Булле. Видљиво је да ова умјетница познаје, до у најситније детаље, ликовни свијет дјеце. Она исцртава дјечије поимање свијета и стварности топлим и њежним бојама, има „изграђен“ осјећај за линију и кретњу, и све је „уграђено“ у један фини склад и осјећајност.
А сада ријеч-двије о ауторици књиге: Бела Исовић-Џоговић је рођена 1957. године у Акову (Бијело Поље), у Санџаку. Од 1975. године живјела је у Шерићима код Зенице, у Босни и Херцеговини, а од 1992. живи у Шведској (као избјеглица) – прво на Оланду (: Öland), а сада у Калмару. Ради у једној библиотеци, гдје се дружи са књигама и дјецом.
Пјесникиња Бела пише дјечију поезију. Пјесме је објављивала у разним часописима и листовима у Шведској, Босни и Херцеговини, Санџаку и Косову. Објавила је самосталне збирке пјесама за дјецу: „Сунцокрети“, „Снијежни кристали“, „Драгуљи врагуљи“ и „Лептири“.
Заступљена је у антологијама поезије за дјецу свијета: „I denna vida värld“ („У овом широком свијету“) и „Flykten valde oss“ („Избјеглиштво је изабрало нас“) – обје штампане 1999. године у Шведској, прва као упоредни пријевод на језицима пјесника и на шведском језику, а друга само у пријеводу на шведски језик. У овим антологијама најбоље поезије за дјецу, Бела се насла у друштву највећих свјетских пјесника Европе, Индије, Кине, Америке…
Пјесникиња Бела је заступљена и у великој антологији „Бијел бехар“ бошњачких пјесника Косова и Санџака (Призрен/Цирих, 2002. године). Заступљена је и у уџбеницима: „Почетница“, Приштина 2002. године и „Босански језик са елементима националне културе“ за први и други разред основне школе, Нови Пазар 2004. године. Члан је Шведског друштва књижевника.
Поетска афирмација Беле Џоговић прешла је границе њене уже домовине. Сада јој је домовина цијели свијет – дјечији свијет. Дјеца и пјесма су јој стални и блиски пријатељи. Дјеца свијета су јој једно двориште – Мамино двориште. Она су Мамина свјетлост у очима – најљепши кристали у огрлици од злата са усана (ријечи су пјесама).
|