|
У БиХ највећи број стећака налази е у херцеговачким опћинама, Невесињу и Коњицу по 3000, Столац (до Дејтонског мировног споразума) 2337, Гацко 2219, Билећа 1739 примјерака, итд. Најбројније су двије некрополе код Невесиња, у Крековима са 452 стећка, и Милавићима – опћина Берковићи са 352 стећка. Највећи број украса на стећцима налази се на Радимљи и Бољунима, опћина Столац, те ове двије некрополе стећака у нашој земљи спадају међу најзначајније и најзанимљивије.
Радимља
Некропола стећака на Радимљи налази се 3 км западно од Стоца уз обје стране магистралног пута М-6, Столац – Домановићи – Чапљина, на к.ч. 394/9 и 363/19, К.О. Ошањићи. Сјеверно од ње на удаљености од 2 км лахко се уочава Ошањићка градина на којој се налази илирски град Даорсон, а мало навише сакривена Ошањићком градином православна црква Св. Петра и Павла која потиче из средњег вијека. Југозападно на удаљености 5 км налази се прахисторијска пећина Бадањ. Непосредно уз некрополу налази се корито мале повремене планинске рјечице Радимље која се пресјецајући Видово поље, улијева у Брегаву.
Магистрални пут Столац – Домановићи – Чапљина пресјеца некрополу и сасвим је сигурно да је приликом њене изградње уништен извјестан број стећака, око 15-20, узимајући у обзир ширину пута и густину стећака.
Долазећи Стоцу из правца Чапљине, са Маслина се одмах уочава ова група стећака као најмаркантнији „камени објекат“ у Видовом пољу, што је посебно упечатљиво било док су ову некрополу са свих страна окруживале огромне плантаже винове лозе.
Поставља се питање како је на том мјесту настала ова скупина стећака? Сјевероисточно од ове некрополе налази се село Ошањићи. Источни дио села зове се Батноге у којем се налази споменута стара црква а у њеном дворишту двије камене столице из средњег вијека. По натпису на једној од камених столица закључује се да је припадала војводи Стипану Милорадовићу. А на некрополи постоји један стећак под којим лежи син овог војводе Стипана, добри Радоје. На натпису на стећку може се прочитати да Радоје лежи на својој баштини „на Батногах“.
Дакле, столице на Ошањићима (у Батногама) и некропола на Радимљи одговарају временски и садржајно једно другоме. На Ошањићима постојало је средњовјековно насеље са војводама из куће Милорадовића-Храбрена а некропола на Радимљи припада покојницима из тог насеља. То је вријеме краја самосталности средњевјековног Хума тј. временски оквир XV и XVI вијека.
Од 133 комада надгробних споменика на Радимљи, 63 комада су орнаментисана. Та орнаментика води од фигуралних представа на све четири стране стећака до једноставне, пластичне испупчене линије која одваја кровну конструкцију саркофага од доњег дијела или воденице на горњој површини споменика. Међу орнаментима (украсима) посебно се истиче завојита линија са тролистом, затим орнамент у облику плетеног ужета, пластични цик-цак орнамент, зракасти круг (котач), звијезда без круга, розета, лук и стријела, штит, мотив крста, грозда, мале воденице (посуда за хватање кишнице) спиралних завоја и др.
На стећцима се уочавају многе фигуралне представе и композиције које би могли подијелити у неколико група. Ту су представе животиња, представе лова, представе кола, представе борбе – турнира.
Видимо јелене и срне. Пси нагоне групу срна на ловца који их чека са луком и стријелом и спреман је на гађање. Три пса и коњаник нагоне јелена на ловца са луком и стрелицом. Из овог видимо да је тада подручје око Стоца било прекривено шумама и пашњацима у којима су живјели јелени. Представе животиња и ловне сцене на споменицима имају велико значење. Лов на јелене је био омиљена забава и занимање.
Представе која су најчешће су женска, мушка и мјешовита кола гдје на крајевима стоје мушкарци. Најљепше су представе борбе и турнира. У представама борбе и кола распознајемо детаље. Жене носе дуге хаљине да се не виде ни стопала, а код неких су жена кратке са продуженим скутом, утегнуте у пасу и виде се стопала. Мушкарци имају гаће и дугачку кошуљу, капе са зашиљеним врхом и кљунастим продужењем позади.
Од оружја су у употреби мач и копље, а на једном мјесту и буздован. Лук и стријела су употребљавани у ловним сценама. Неки од бораца заштићени су и штитом.
Највише сцена на стећцима приказује живот у највеселијим часовима: лов, турнир и игранке.
Дакле, стећци су украшени повијеном лозицом са тролистовима, а затим слиједе: тордиране врпце, правоугаони штитови са мачевима, стилизовани крстови, представе људских и животињских фигура, сцене лова, кола и турнира, мотиви аркада, фризови од цик-цак линија, спирално повијене лозице са гроздовима, мушке фигуре са уздигнутом руком са релативно великом шаком и прстима. Мотиви руке и крстови су карактеристични за ову некрополу. Ту су сцене лова, ратника, оружја, кола, турнира, биљака итд. Сцене су изведене са великом умјетношћу. Све представе направљене су у рељефу. Оружје, мач, штит, копље, лук, стрелица и буздован употребљавају у борби против непријатеља. Те сцене се налазе на гробовима ратника. Лук и стријела употребљавају се у лову, који је омиљена забава и занимање. Морамо признати да је ова некропола импозантна и да својим изгледом дјелује достојанствено на посјетиоца.
Надгробни споменици на Радимљи изграђени су од камена кречњака који се сјекао у стијени Ошањићког брда. И данас се види мјесто гдје је камен сјечен. Груба обрада вршена је у каменолому, а прецизна (дотјеривање и украшавање) у некрополи. То нам говоре стећци који су започети а нису у потпуности довршени. Најљепше се украшени стећци у облику сандука и сљемењака. До овог бројног украшавања на Радимљи дошло је прије свега зато што су у Батногама живјели и радили добри каменоресци који су изводили ове радове. Украшавање на споменицима Радимље извели су у плитком рељефу техником урезивања или комбинацијама.
Ово је најљепше здање стећака из средњег вијека на којим је са великом умјетношћу приказан живот и рад становника тога времена.
На стећцима се крије огромно ликовно благо хисторијске, као и културно-умјетничке вриједности. Овдје побјеђује живот, игра, лов, свакодневна борба за опстанак. Морамо признати да је наш предак имао изванредно око за све што је њега занимало у борби за опстанак.
Мак Диздар* својим пјесничким стилом описао је стећке на Радимљи. Није чудо да је некропола на Радимљи у поезији Мака Диздара (1917-1971.) нашла свог најбољег тумача. Сваке године у септембру на том мјесту гдје су ти величанствени споменици одржава се традиционална манифестација „Слово Горчина“. Инспирација јој је била поезија Мака Диздара, а њен програм је презентирање и афирмација цјелокупних културних вриједности које изражавају и представљају баштину овога тла. „Слово Горчина“ има различите културне садржаје: поетске, ликовне, музичке, позоришне и научне. Ти споменици културе од Бадња и Даорсона до данас су изванредна мјеста гдје се ти садржаји могу презентирати најширем аудиторију.
Некропола данас
Овако лијепом здању стећака из средњег вијека, који представљају отворену књигу тога времена, не поклања се одговарајућа пажња. Истина, Комисија за очување националних споменика БиХ, установљена Дејтонским мировним споразумом, дана 5.11.2002. године донијела је одлуку којом се хисторијско подручје – некропола стећака Радимља код Стоца проглашава националним спомеником Босне и Херцеговине (Сл. гласник БиХ, број: 40/02). Ова Одлука представља наставак претходних мјера које су се спроводиле у циљу заштите и очувања овог хисторијског блага. Међутим, то се не спроводи иако су јасно одређене потребне мјере и надлежности одговарајућих органа и институција у ФБиХ.
Бесправно су изграђени објекти привредног карактера (кафићи, дисконт) на сјеверној страни уз саму некрополу, као и вулканизерска радња са аутопраоницом а на њеној источној страни одмах уз стећке, спомен обиљежје „блајбуршким“ жртвама рата, што територијално и хисторијски се никако не уклапа у амбијент Радимље. Уништавање некадашње „живе ограде“ (зеленог растиња) створило је прилику да некропола буде изложена различитим радњама унутар ње или у непосредној близини, које никако не одговарају амбијенталној слици стећака.
Као смо већ код овога, запажено је да су све некрополе стећака на подручју опћине Столац, а вјероватно и шире, у потпуности незаштићене, бар на било који начин као што су заштићена остала гробља. Због тога су изложена различитим атацима човјека и животиња. Сматрам да смо у најмању руку некоректни према далеким прецима, односно носитељима развоја државе БиХ у једном временском периоду. Зато треба подржати настојање Комисије за очување националних споменика, у овом правцу.
____________________
* Изузетно поетско дјело „Камени спавач“ инспирисано је стећцима, средњовјековном Босном и Хумом.
Литература:
1. Алојз Бенац: Радимља, издање Земаљског музеја у Сарајеву 1950., Средњовјековни надгробни споменици БиХ, Свеска I.
2. Др. Салих Јалимам, Сенад Мичијевић: Столац од најстаријих времена, Удружење „Троја“ Столац, Мостар 2005, год.
3. Салих Јалимам: Босански богомили: Мит или стварност, „Слово Горчина“ 26/2004. год. ДЕС Сарајево.
4. Шефик Бешлагић: Стећци, „Веселин Маслеша“, Сарајево 1971. год.
5. Др. Љубо Ј. Михић: Туристички мотиви и објекти Стоца и околине, „Дом штампе“, Зеница.
|