|
Поштовани читаоче,
У два наврата сам писао у Мосту. Ради се о чланцима које објављујем у листу Агдерпостен који има око 20.000 читалаца и покрива простор норвешке провинције Ауст Агдер. Вјерујем да су људима у Мостару моје „норвешке“ мисли чудне и несхватљиве. Оно што ме је тјерало да преводим текстове из Агдерпостена и објављујем их у Мосту је моја жеља да наше мисли у Арендалу приближим Мостару. Било да је човјек „овдје“ или „тамо“ снажна је потреба у њему да буде схваћен. Европа је велика и шаролика, ипак пуна једноумља, а Босанци и Херцеговци мисле опет на свој начин – како се мисли тамо гдје се цивилизације и културе сусрећу у времену и простору. За моје прилоге у Агдерпостену добијам ехо и са наше и норвешке стране. Намјера ми је да, кроз критику, пронађем додирне тачке које нас могу спојити са новом средином у којој живимо и потакнем наше људе да чине исто – пишу и ангажују се у норвешком, лутеранском друштву које изузетно поштује писану ријеч. Та иста намјера ми је и сад док шаљем овај текст под насловом „О слободи и схватању“, а говори о „Мухамед карикатурама“, објављен 06.03.06. У прилагодби мог језика норвешком помаже ми мој врли пријатељ лектор норвешког језика, пјесник, писац и музичар Тронд Тхуе. У почетку је то радила Алица Јусуфбашић, врстан преводилац из Кристиансанда, исправљајући моје чланке и прилагођавајући их норвешкој публици. Тронд Тхуе учи и о нашој култури и начину на који мислимо. За то сам му бескрајно захвалан. Можда је то један пријатељ више који може разумјети: вријеме, људе и догађаје на нашим просторима…
Другарски поздрав,
Сањин Салаховић
|
|
Много се говори и пише у задње вријеме о слободи изражавања. Изгледа као да се она брани као нека универзална, идеализирана, безгранична слобода. Мени се чини да то није тако, барем не на „овом свијету“.
Добро је знати да наша слобода има свој историјски контекст. Она добрим дијелом долази из италијанских градова једанаестог стољећа. Након пада Римског царства кад је Рим од милионског града постао, скоро преко ноћи, град од неколико десетина хиљада становника, друштво раног средњег вијека на прелазу у своје зрело доба доживљава поново процват градова који се уздижу из богатства стеченог трговином са Истоком. Из Италије, трговачким путевима градови су се ширили Европом.
„Зрак у граду ослобађа“, била је узречица. Кметови су могли наћи уточиште у њима и постати: радници, занатлије или трговци. Глобално гледајући данас, Америка је друштво које свој узор црпи из слободних европских градова касног средњег вијека. У средњовјековном контексту, слобода у градовима је била велика, али ипак у добром степену ограничена с обзиром на слободу протока људи и роба. „Слобода изражавања“, прије него је добила свој модерни демократски облик, била је практицирана на начин који није могао наудити самом извору слободе – протоку људи и роба у градовима. Радило се о „добрим“ правилима и нормама, санкцијама за оне који их нису поштовали. Чак и у временима рата. Венеција је често ратовала са Турцима, није било необично да трговачка флота једри упркос ратним границама. И данас се каже: „Ако идеш султану, говори венецијански! Разумјеће те.“ Дубоки односи и схватање су изграђивани међу носиоцима стотинама година старе заједничке трговачке историје.
Гледајући „Мухамед карикатуре“ данас може се рећи да су Данска и Норвешка прилично усамљене у овом подухвату. Шведска мудро шути. Памти још учешће војске краља Густава Адолфа у религијским ратовима у Европи. Шведски краљ је тад добио назив „спасиоца реформације“. Тридесет година пустошили су религијски ратови њемачке кнежевине. Сељаци, жене, дјеца, масовно су умирали од глади. Француска још памти сукоб са својим хугенотима и Бартоломејску ноћ. Италија, горак сукоб међу својим градовима-државицама у 15. вијеку, између Кромвелових пуританаца и ројалисте Чарлса I. Папа у Риму данас позива људе на разум и међурелигијско поштовање. Италијом, баш као и Шпанијом добрим дијелом тече арапска крв. Крв струји заједно са идејама хтјели ми то или не. Идеје носе разумијевање. Колонијално искуство европских сила и трговачке везе су кроз историју постављали стандарде за „колико се може рећи без да се поквари пос’о“. Као резултат колонијалне историје, већина ових земаља има значајне мањине. Нешто у заједничком европском духу потиче на уздржаност у овом случају.
|
Никола Њирић: Објекти у простору
|
|
Питање је зато: „Зашто ове карикатуре долазе управо из Данске и Норвешке?“ Који политички, економски и историјски фактори и каква мултикултурна ситуација обликују менталитет и поимање слободе изражавања код људи у друштвима из којих карикатуре долазе. Да ли се овдје ради о насљеђу принципа Мира у Аугсбургу из 1555. „Cuius regio, eius religio“ – „Онај ко влада одлучује о религији“.
Такав је компромис, везујући религију за власт на одређеном простору, поставио основ за мир након религијских ратова у Европи у 16. и 17. вијеку. У данашњем свијету у коме интернационални односи прилично личе на односе између европских држава у задњих три стотине година може се, користећи логику у супротном смјеру, рећи да се релативизирајући и вријеђајући религију негира егзистенција и право на располагање простора њеним сљедбеницима. (Данска, Норвешка насупрот арапском свијету). Очито је да одређена десна политичка, религиозна струја у Данској и Норвешкој стоје иза карикатура, али и да смо сви (мисли се на норвешко друштво у цјелини) у долазећем времену, колективно присиљени преузети одговорност за ове догађаје. За мене, усељеника прве генерације заинтересованог за интеграцијске процесе не као интелектуални експеримент него опште добро које помаже напретку цијелог друштва, могло би бити позитивно ако људи у Ауст Агдеру и Норвешкој узму своје властите предоџбе о себи и односу према свему што је различито у поновно разматрање. „Sedulo curavi humanas actiones non ridere, non lugere, neque detestari, sed intelligere“ или: „Нисам хтио исмијавати, јадати се или осуђивати већ разумјети људе и њихова дјела“.
Био је то Спинозин идеал за односе међу људима у времену у коме је наша цивилизација улазила у своје модерно доба. („Tractatus Politicus“, кап. 1, подкап. 4). Можда он може бити узор за однос између већине и мањина у данашњем мултикултурном друштву.
|
|
Задња измјена: 2006-07-28
ISSN 0350-6517
Copyright © 1995-2008 Часопис Мост · Мостар · Босна и Херцеговина
Design by © 1998-2008 Харис Туцаковић · Шведска
|
|