|
Нешто ближе о Орашју него Турментима наилази се на средњовјековну некрополу у активном православном гробљу, поред цркве Св. Госпође, Рождества Пресвете Богородице или Успенија Пресвете Богородице. Некропола се састоји од 105 надгробника, од којих, 90 сандука и 15 плоча.5 Ово је по величини друга некропола на територији требињске општине, одмах иза оне у Домашеву код засеока Мушићи, на локалитету Ђурђева црква.
Ако би се узела у обзир бројност сандука, (90), орашко-турменачка некропола би заузела јединствено мјесто у требињској општини. Надгробници ове некрополе постављени су по правцу запад-исток, по систему на редове. Дванаест плоча и три сандука украшавају мотиви повијене лозе са тролистовима, спирале, врпце, тордиране врпце крста, „воденице“, жене са коњем, јагњета и руке.
Централни дио некрополе заузима црква Св. Госпође. То је правоугаона једнобродна грађевина са полукружном апсидом на истоку, чија спољна дужина износи 9,50 м, ширина 6,00 м и полупречник апсиде 1,40 м. Горњу конструкцију наоса образује подужно постављен полуобличасти свод. Зидови цркве су изграђени од крупно клесаних квадера положених у хоризонталне редове. Изнад западног зида уздиже се звоник на преслицу изграђен од правилно клесаних квадера. Улаз у цркву је оперважен каменим гредама.
Не зна се када је црква изграђена ни да ли се испод ње налазе темељи средњовјековне цркве. Судећи према пропорцијама, новији храм се, највјероватније, наслања на старији. Уз доњи дио јужног зида уграђени су средњовјековни мрамори у облику плоча. Међу њима се нарочито истиче плиткорељефни приказ јагњета и крста унутар бордуре од повијене лозе са тролистовима.
Није познато када је успостављен насип на коме лежи храм. Изгледа да је старија црква подигнута прије насипања терена и да је по свему имала нешто мању површину. Посљедња обнова 1890. године када је изграђен и нови звоник не упућује на разлике у техници зидања, ако се изузме источни зид изнад апсиде.
Што се тиче средњовјековног гробља, његов највећи дио се налази југоисточно од цркве. Међу споменицима највећу пажњу привлачи уграђена плоча са мотивом јагњета и крста. Такви призори на мраморима су сасвим малобројни.6 Због тога се претстава комбинације јагњета са крстом сматра сасвим усамљеном и аутентичном.7
Још један оригиналан призор са ове некрополе односи се на украс са руком пресавијеном у лакту, обручем и удубљењем, уоквирен тордираном врпцом. Из Чепикућа код Сланог потиче само дјелимична аналогија за тај приказ урезан такођер на горњој плохи једног сандука.8 Иако је претстава лакта знатно распрострањена у Херцеговини, Далмацији, око Сребренице, Зворника и Купреса, досад није датована. Црвена рука пресавијена у лакту, на грбу Улстера и у Грузији означава краљев посјед.9 На једној стијени изнад манастира Добрун код Вишеграда урезана је слична рука покрај недовољно разјашњених цртежа.10 Није објашњено зашто је тај мотив најраспрострањенији у источној Босни.11 Бенац је сматрао да он означава гроб ратника феудалца, са и без оружја.12 Рука пресавијена у лакту по Сергејевском је знак пријетње за осветом и најближи је дефинитивном објашњењу.13 Можда би разријешењу те недоумице помогле димензије надгробника у облику сандука, 1,76 x 0,80 x 0,40 м.
Унутар средњовјековне некрополе примјећују се и два сандука у секундарном положају украшена бордуром од повијене лозе са тролистовима и тордираном врпцом. На једном оштећеном мрамору, вјероватно сандуку, видљиве су тордиране врпце на читавој површини. Потоњи надгробник је само један од оштећених или поломљених споменика чији број није могуће ни приближно утврдити. Рушењем средњовјековних каменова и њиховом дјелимичном уградњом у новије надгробнике, некропола је изгубила обиљежја оригиналности, ријеткости и уникатности.14 Неки каменови су ипак преостали и то они са украсима од крстова на плочама, познати са некропола у Равном код Требиња, Врлици код Книна, Бијењој код Невесиња, Сливну Равном код Опузена, Колањевићима (Мирушама) код Билеће.15
Потпуна аналогија се, међутим, односи на подужну вертикалну плоху сандука у Битуњој (Забрђу) код Стоца, општина Љубиње.16 На једној плочи и њеној јужној окомитој плохи, упада у очи сцена са женом и коњем без јахача. Овај мотив се сврстава међу укупно седам сличних призора.17
Приближно паралелан цртеж потиче из Узарића код Широког Бријега, са разликом у видљиво оседланом коњу и женом која носи вијенац у другој руци.18
Вриједност и значај добара у Орашју доводи се у везу са највећим зубачким средњовјековним гробљем. Покрај тако великог гробља сасвим је извјесно проналажење трагова бар једне средњовјековне цркве.
____________________
1 О. Ђурић Козић, Шума, Површ и Зупци у Херцеговини, СКА, Насеља српских земаља, Расправа и грађа, 2/V Београд, 1903, 1242.
2 И. Саваљић Булатовић, Златно доба Црне Горе, Подгорица 2003, 16, 20, П. Лутовац.
3 З. Марић, Прахисторијска и протохисторијска утврђења на подручју Даорса, Утврђена илирска насеља, Међународни колоквиј, Мостар, 24-26 октобар 1974, Сарајево, 1975, 105.
4 Дугујем захвалност Миљану Ратковићу са којим сам рекогносцирао околину Орашја.
5 О. Ђурић Козић, н.д., 1243, Ј. Муцовић, Митрополија српско-православна и захумско-херцеговачка при крају 1900, Мостар, 1901 ,78 ,А. Гиљфердинг, Путовања по Херцеговини, Босни и старој Србији, Сарајево, 1972, 36, Споменица апархије захумско-херцеговачке, 1918-1928, Ниш, 1928, 208, 209, Ш. Бешлагић, Стећци, Каталошко-топографски преглед, Сарајево, 1971, 405, Н. Милетић, Археолошки лексикон БиХ, том 3, Сарајево, 1988, 194.
6 М. Вензел (: Wenzel), Украсни мотиви на стећцима, Сарајево, 1965, 258.
7 Ш. Бешлагић, н.д., Сарајево, 1971, 405, Исти, Култура и умјетност, Сарајево, 1982, 282.
8 А. Бенац, Средњовјековни стећци од Сливна до Чепикућа, Анали Хисторијског института ЈАЗУ, II, Дубровник, 1953, 5985.
9 М. Вензел, н.д., Сарајево, 1965, 292.
10 Ђ. Стратимировић, Notizen aus der Gegend von Višegrad, WMBH II, Сарајево, 1894 и слике 329 и 330.
11 Ш. Бешлагић, Култура и умјетност, Сарајево, 1982, 290.
12 А. Бенац, Олово, Београд, 1951, 54.
13 Д. Сергејевски, Лудмер, Сарајево, 1952, 29, 30.
14 Према саопштењу Ђорђа Миладиновића из Турмената.
15 А. Бенац, н.д., Дубровник, 1933, 62-63, Ш. Бешлагић, Стећци у долини Требишњице, Наша старина VIII, 1962, 271 и сл. 22.
16 М. Вензел, н.д., T.XXIII, 5.
17 Ш. Бешлагић, н.д., Сарајево, 1982, 351.
18 А. Бенац, Широки бријег, Сарајево, 1952, 20, T.XVI, сл. 22, М. Вензел, н.д., T.LXXII, сл. 9.
|