Индекс · Нови број · Архива · Тражи · Инфо · Линкови
Редакција · Претплата · Контакт

Број 191 (102 - нова серија)

Година XXX октобар/листопад 2005.

Latinica · Ћирилица · Transliteration

Претходна · Садржај · Наредна

Мр. Аднан Велагић
Административно уређење Херцеговине
од 1945. до 1952. године

На крајњем југу, захватајући шире подручје југоисточног и југозападног дијела Босне и Херцеговине, налази се област Херцеговина¹. Њен повољан географски положај упућује на комплементарну повезаност приморја са континенталним трупом. Овај моменат је, током хисторије увијек био присутан, али је, у зависности од политичких прилика мање или више долазио до изражаја. Превој Иван-седла (967 м) и Макљена (1.123 м), те јужних обронака Бјелашнице, Височице, Трескавице, Зеленгоре и Волујка на сјеверу и уског приморског дијела у зони Неум-Клек (око 25 км), на југу, повезује најзначајнија херцеговачка ријека Неретва. Са источне стране Херцеговину од Никшићког поља и Комарничко-пивске удолине, који се налазе у Црној Гори, одваја планински систем Оријена, Опутних рудина, и западни појас Волујка и Голије. На западној и сјеверозападној страни Херцеговине издижу се планински вијенци Завелима, Чврснице, Вран-планине, Љубуше, Радуше и Камешнице. Површина ове регије је 11.419. км², што у односу на површину Босне и Херцеговине износи 22,3 %. Геотектонски и геоморфолошки склоп овог простора знатно се разликује од оног у Босни. Иако за структуру херцеговачког простора можемо рећи да је у основи монорељефног карактера у којем преовладава тип крашког тла, ипак се овдје издвајају двије цјелине:

1. Доња или ниска Херцеговина (до 500 м) субмедитеранског карактера, која обухвата простор око доњег тока ријеке Неретве и њених притока Требижата, Брегаве и Буне.
2. Горња или висока Херцеговина (изнад 500 м) планинског карактера, која припада средишњем дијелу планинског простора Босне и Херцеговине.

Узимајући у обзир природно-географске карактеристике Херцеговине утврђиване су, кроз хисторију, и њене административне границе. Тако је у периоду османске владавине највећи дио Херцеговине улазио у састав Херцеговачког санџака. Преко њега је водио и врло важан трговачки пут из области Јелеча према Дубровнику и обрнуто². Године 1833. Херцеговачки санџак је био издвојен у посебан ејалет под управом Али-паше Ризванбеговића, да би га 1951. године Омер-паша Латас поново вратио у састав Босанског ејалета³. Током аустро-угарске владавине задржано је територијално уређење Босне и Херцеговине из османског периода. Цијели простор Херцеговине тада је припадао Мостарској области⁴. У раздобљу Краљевине СХС постојао је Мостарски округ, који је доношењем Закона о називу и подјели Краљевине на управна подручја (1929.) укинут, а Херцеговина ушла у састав Приморске бановине. У њеном саставу је била све до споразума Цветковић-Мачек (1939.), када је њених 13 котара заједно са Савском и Приморском бановином сачинило Бановину Хрватску⁵.

Након Другог свјетског рата 1945. године и настанка Федеративне Народне Републике Југославије, судбина Босне и Херцеговине (па према томе и Херцеговине) рјешавана је у оквирима ове државне заједнице.

Хилмија Тиквеша: Шипци, акварел, 1998.

Први пут је њена административно територијална подјела, у оквирима ове државе, извршена 16. аугуста 1945. године, када је Предсједништво Народне скупштине Босне и Херцеговине, у Сарајеву, донијело Закон о територијалној подјели Федералне Босне и Херцеговине на округе, срезове и подручја мјесних народних одбора. Према овом Закону Босна и Херцеговина је била подјељена на 7 округа (Сарајевски, Херцеговачки, Травнички, Бањалучки, Бихаћки, Добојски и Тузлански), 77 срезова и 1.280 подручја мјесних народних одбора⁶.

Херцеговачки округ је имао 12 срезова: Билећки, Гатачки, Требињски, Столачки, Коњички, Мостарски, Чапљински, Посушки, Невесињски, Љубушки, Љубињски и Широкобријешки.

Сљедеће године донесен је Закон о измјенама и допунама Закона о територијалној подјели Федералне Босне и Херцеговине на округе, срезове и подручје мјесних народних одбора, према којем је основан још један срез унутар Херцеговачког округа. Према том Закону, у члану 3. у ставу четвртом под називом „Херцеговачки округ на срезове“, додаје се тачка 13. која гласи „Острожачки срез са сједиштем у Острошцу“⁷.

Измјена граница између срезова извршена је 1948. године, када је донесена Одлука о исправкама граница срезова.

Новим Законом о административно-територијалној подјели, из 1949. године, Народна Република Босна и Херцеговина је подјељена на четири области: Сарајевска, Мостарска, Бањалучка и Тузланска. Мостарска област обухватала је 13 срезова: Билећки, Чапљински, Дувањски, Гатачки, Коњички, Ливањски, Љубушки, Мостарски, Невесињски, Прозорски, Столачки, Широкобријешки и Требињски; те два града: Мостар и Требиње, издвојена у посебне административно-територијалне јединице⁸.

Године 1950. Президијум Народне Републике Босне и Херцеговине је прогласио нови Закон о административно-територијалној подјели Босне и Херцеговине⁹. У члану 1. овог Закона стоји: „Територија Народне Републике Босне и Херцеговине дијели се на административно-територијалне јединице: области, срезове, градове, реоне, градска насеља и подручја мјесних народних одбора“¹⁰. Промјене које су извршене у односу на предходни Закон биле су незнатне. Тако је стање у погледу области остало исто. Што се тиче срезова промјене су извршене у Мостарској области гдје је уведен Посушки срез и у сарајевској области гдје је био укинут Фојнички, а уведен Кисељачки срез. Такође, у Мостарској области је, поред Мостара и Требиња, као ново градско подручје уведено Ливно.

Срезови са мјесним народним одборима, у Мостарској области, били су:

1. Билећки срез, са мјесним народним одборима: Билећа, Дивин, Крстаче, Мека Груда, Плана, Подосје, Врањска и Зарјечје;
2. Чапљински срез: а) Чапљина (град у саставу среза); б) подручја мјесних народних одбора: Брштаница, Домановићи, Драчево, Габела, Горње Хутово, Хутово, Клепци, Међугорје, Неум, Почитељ, Шурманци и Требижат;
3. Дувањски срез, са мјесним народним одборима: Доњи Бришник, Дувно, Еминово Село, Грабовица, Јошеница, Казагинац, Конгора, Летка, Мандино Село, Месиховина, Присоје, Рашко Поље, Виница и Заљут;
4. Гатачки срез, са мјесним народним одборима: Автовац, Борач, Фојница, Гацко, Кула, Надинићи, Степен и Врба;
5. Коњички срез: а) Коњиц (град у саставу среза) б) подручја мјесних народних одбора: Бијела, Борци, Брадина, Доња Рама, Доње Село, Џанићи, Џепи, Главатичево, Горани, Јабланица, Крушчица, Лисичићи, Ораховица, Острожац, Сеоница и Спиљани;
6. Ливањски срез, са мјесним народним одборима: Добро, Губер, Губин, Лиштани, Луснићи, Оргуз, Подхум, Прилука, Радановци, Шујица, Видоши и Забришће;
7. Љубушки срез, са мјесним народним одборима: Бијача, Церно, Црвени Грм, Дриновци, Граб, Грљевићи, Клобук, Љубушки, Радишићи, Ружићи, Студенац, Тескера, Тихољина, Вељаци и Витина;
8. Мостарски срез, са мјесним народним одборима: Благај, Блатница, Буна, Черин, Читлук, Доња Дрежница, Доње Зијемље, Гораница, Крушево, Љути Долац, Полог, Потоци, Рашка Гора, Свинарина, Тепчићи, Вионица и Житомислићи;
9. Невесињски срез, са мјесним народним одборима: Бијења, Биоград, Грабовица, Горњи Дрежањ, Кифино Село, Лука, Лукавац, Миљевац, Невесиње, Оџак, Придворци, Рабина, Риља и Зови До;
10. Посушки срез, са мјесним народним одборима: Броћанац, Груде, Посушје, Подклечани, Растовача, Совићи, Сутина, Вир и Завелим;
11. Прозорски срез, са мјесним народним одборима: Дољани, Груићи, Грачаница, Прозор, Румбоци, Шћит и Уздол;
12. Столачки срез, са мјесним народним одборима: Столац, Банчићи, Берковићи, Боројевићи, Бурмази, Црнићи, Ходово, Љубиње, Поплат и Влаховићи;
13. Широкобријешки срез, са мјесним народним одборима: Доњи Црнач, Доњи Мамићи, Јаре, Кнежпоље, Кочерин, Мокро, Расно и Широки Бријег;
14. Требињски срез, са мјесним народним одборима: Бихово, Дужи, Горње Врбно, Граб, Хум, Ластва, Љубомир, Паројска Њива, Пољице, Равно, Струјићи, Величани, Загора и Завала.

Према овом Закону Мостарска област је у свом саставу имала и три града – Мостар, Ливно и Требиње – који су чинили посебне административно-територијалне јединице, као подручја градских народних одбора изван састава среза.

Године 1952. Народна скупштина Босне и Херцеговине је донијела и прогласила нови Закон о подјели територије НР Босне и Херцеговине¹¹. Њиме су укинуте дотадашње области, а уведена управно-територијална подјела на: 66 срезова, 5 градова и 418 опћина, од којих су 53 градске опћине. Овом подјелом на простору Херцеговине су се налазили слиједећи срезови: Билећки (Билећа – градска опћина, Дивин, Плана, Ситница); Чапљински (Чапљина – градска опћина, Чапљина – села, Домановићи, Хутово, Међугорје, Неум, Вишићи); Дувањски (Бришник, Дувно, Казагинац, Оплећани, Присоје, Рашко Поље); Гатачки (Автовац, Фојница, Борач, Гацко); Коњички (Коњиц – градска опћина, Доње Село, Главатичево, Јабланица, Ораховица, Острожац, Подхум); Лиштички (Дужице, Кнежпоље, Кочерин, Лиштица); Ливањски (Ливно – градска опћина, Челебић, Губер, Подхум, Прилука, Рујани, Шујица, Видоши); Љубушки (Љубушки – градска опћина, Дриновци, Ружићи, Студенци, Тихаљина, Вашаровићи, Витина); Мостарски (Благај, Черин, Читлук, Дрежница, Крушево, Мостар села, Подвележје, Потоци и Житомислићи); Невесињски (Невесиње – градска опћина, Кифино Село, Оџак, Придворци, Зови До); Посушки (Груде, Посушје, Ракитно, Совићи, Вир); Прозорски (Грачац, Прозор, Шћит, Уздол); Столачки (Столац – градска опћина, Берковићи, Бурмази, Црнићи, Ходово, Љубиње); Требињски (Требиње – градска опћина, Џивар, Хум, Ластва, Љубомир, Попово Поље, Зубци). Према истом Закону градови су били: Сарајево, Бањалука, Мостар, Тузла и Зеница.

____________________

¹ Име потиче од њемачке титуле херцог (војвода, кнез), коју је од 1448. године носио босански феудалац Стјепан Вукчић Косача. Опширније види – у: Сима Ћирковић, Историја средњовјековне босанске државе, Београд 1964.
² Опширније види – у: Хазим Шабановић, Босански пашалук – Постанак и управна подјела, Сарајево 1982.
³ Опширније види – у: Ахмед С. Аличић, Уређење босанског ејалета од 1789-1878, Сарајево 1983.; Галиб Шљиво, Босна и Херцеговина 1849 -1853, Бањалука 1990.
⁴ Опширније види – у: Мустафа Имамовић, Правни и унутрашњополитички развитак Босне и Херцеговине 1978-1914, Сарајево 1997.
⁵ Опширније види – у: Ружица Гузина, Државоправни развитак Краљевине СХС, односно Југославије (1918-1941), Београд 1978.
⁶ Службени лист Федералне Босне и Херцеговине, Број 11, Година I, од 18. аугуста 1945.
⁷ Службени лист Народне републике Босне и Херцеговине (даље: Сл. лист НР БиХ), Број 10, Година II, сриједа 6. март 1946, 165.
⁸ Сл. лист НР БиХ, Број 16, Година V од 21. априла 1949, 141.
⁹ Сл. лист НР БиХ, Број 10, Година VI, од 9. марта 1950, 77.
¹⁰ Исто.
¹¹ Сл. лист НР БиХ, Број 11, Година VIII, од 5. маја 1952, 69.

Претходна · Садржај · Наредна

Индекс · Нови број · Архива · Тражи · Инфо · Линкови
Редакција · Претплата · Контакт

Задња измјена: 2005-12-29

ISSN 0350-6517
Copyright © 1995-2008 Часопис Мост · Мостар · Босна и Херцеговина
Design by © 1998-2008 Харис Туцаковић · Шведска