|
 Столац у периоду до прошлих ратних збивања 1992. године био је култно мјесто. Богатство културних садржаја и богатство културно историјским споменицима чинили су овај мали градић чудесним и атрактивним. Рушитељима (ХВО) је био циљ да униште урбану средину града и све оно што је подсјећало на културе других народа, како би се остварио сан о „великој Туђмановој бановини“.
У том ратном периоду дивљања, рушења и паљења „пометено“ је и столачко кино „Брегава“. О кину „Брегави“ разговарали смо с његовим првим управником и оснивачем господином Ахметом Чокљатом. Ахмет је рођени Сточанин, а под тим се подразумијева човјек ведра духа и часних намијера. Недавно су у Стоцу били новинари ТВ Федерације. Новинарка је случајно срела Ахмета и упитала га „Је ли из Стоца“, Ахмет је потврдно одговорио.
„А колико имате година?“
„Двадесет и једну, али до стотину.“
Новинарка се насмијала и наставила разговор.
Из овог дијалога можемо закључити о каквом се племенитом човјеку ради.
Ахмет је учесник НОР-а. У рату је рањен и постао је врло рано ратни војни инвалид. Радио је на многим радним мјестима, а 1948. године на приједлог начелника за просвјету и културу опћине Столац Драге Шпаравала упућен је у Сарајево на школовање за руководиоца кина у организацији Комитета за развој кинематографије БиХ. Директор је био Мони Финци. Ово предузеће за приказивање филмова, касније је добило назив „Кинема“ Сарајево. Директор Кинеме био је Андријашевић, а комерцијални директор за дистрибуцију филмова Драго Мијановић. Административни руководилац за отварање кина у Стоцу био је мјесни одбор Столац. Предсједник је био Хасан Кустурица, а секретар Јан Витлачил, апотекар. За кинооператера постављен је Еминовић Ћамил. Кино је отворено 7. маја 1948. године. Отварању су присуствовали друштвено-политички радници града Стоца, а присутне је поздравио Драго Мијановић из Сарајева са пројекцијом Совјетског филма: „Совјетска Летонија“. Тада је за руководиоца и управника кина постављен Ахмет Чокљат, за кинооператера Ћамил Еминовић, а за благајника Назика Елезовић. У почетку је приказиван по један филм у седмици, а касније два до три филма. Кино дворана се налазила у самом центру града, у Ади. Прије кина, то је био приватни хотел „Централ“.
Кина дворана се користила за остале културне манифестације до изградње Дома културе на Ћуприји. У том периоду у Стоцу су гостовали многи естрадни умјетници и КУД-а. Међу првима у Стоцу су гостовали КУД „Абрашевић“ из Мостара, као и друга друштва из цијеле Херцеговине. Љетно кино направљено је 1960. године. Приједлог за прављење овога кина дало је предузеће „Тргоцентар“ Столац, на челу с његовим директором Ђуром Вучином и комерцијалним директором Голош Халилом. Радове је изводило Комунално предузеће „Рад“ на челу с својим директором Митром Ивељом.
Кино је добро посјећивано, јер је у то вријеме било једини вид забаве. Давале су се посебно школске представе. Ђаци су довожени на поједине представе из ОШ Берковићи, Ходово, Домановићи, Столац. Народни универзитет у Стоцу на челу с Луком Рагужем припојило је градско кино и формирало покретна кина. Градско кино је имало четри кино пројектора, два у љетној, а два у зимској просторији. Тим пројекторима је руководио кинооператер Оглић Рагиб, а покретним Пајо Исмет и Владо Брстина. Доласком телевизије смањена је посјета кину. Ахмет Чокљат радио је у кину до 31.12.1984. године, када одлази у мировину.
Столац је имао Кино дворану у ВПД-у Столац, а повремено кино пројекције су одржаване и у Дому културе на Ћуприји. Дом културе, у коме су се некада одржавале све културне манифестације, данас служи само као угоститељски објекат, а кино дворана у ВПД-у је девастирана и није за употребу. Кино „Брегава“, које је било стално у функцији 45 година, неко је добро помео (сравнао са земљом), у периоду ратних збивања.
Данас, нажалост град Столац није у могућности да одржи ни једну културну или забавну манифестацију у затвореном простору, али „Живјет ће овај народ“, како на крају рече бивши управник Ахмет Чокљат.
|