|
 Најмаркантнија истраживачка фигура и трагалац за скривеним тајнама прошлости у другој половини прошлог стољећа у Мостару, несумњиво је био Хивзија Хасандедић, чију смо књигу у којој је садржана његова животна и стваралачка хронологија склопили 19. октобра 2003. године, када је тихо, како доликује племенитим, преселио у окриље Вјечности, остављајући иза себе бројне научне радове који освјетљавају прошлост, чувају меморију на згуснута хисторијска збивања у Мостару и Херцеговини и обезбјеђују сјећање и поштовање свих који су читали и користили оно што је Хасандедић истражио и презентирао, и оних који су имали среће да буду у његовој близини.
Хивзија Хасандедић рођен је 01.07.1915. године у Јабланици, па како се навршава 90 година од његовог рођења прилика је да се са захвалношћу, подсјетимо дјела његова и духовних мостова које је истрајно градио.
А, нема љепших вриједности од научних спознаја и нема љепшег украса на земљи, од учена човјека.
Хивзија Хасандедић је био интелектуална и учена величина, полиглота, сакупљач хисторијске и рукописне грађе, архивист, хисторичар, литерата, музеолог, генеолог, теолог, професор. Био је, како записа уважени пјесник Алија Кебо, неимар и мостар књигољубац, башчован у бујном, раскошном врту наше старине, становник мемљивих канцеларија, копач злата у ризници бошњачкој, читач порука с камених спавача и башлука, драг, мио и частан човјек.
За свој импресиван научни и истраживачки опус промовиран је у почасног доктора наука на Универзитету „Џемал Биједић“ у Мостару.
„Од познатијих истраживача културне хисторије Босне и Херцеговине, не знам неког другог који би стао одмах иза Хамдије Крешевљаковића“ изјавио је Фазлија Аликалфић о Хасандедићу.
За хафиза Махмуда Траљића он је „увјерени, непоколебљиви и практични вјерник, тих миран и одан свом послу“.
„Мали, у својој величини“ је за мостарског муфтију Сеид еф. Смајкића, „Големи човјек“ за Сафета Оручевића, „Јединствена појава у нашој култури“ (Ахмед Аличић), „попут снажног храста давно је пустио своје дубоко коријење у оријентално-исламско бошњачко културно-хисторијско наслијеђе“ (Илијас Хаџибеговић), „Мостар је имао срећу да у њему живи и ради један такав зналац и прегалац“ (Фехим Наметак), „Његовим би радовима већина данашњих професора европских универзитета била поносна“ (Амир Љубовић).
Сјећања на професора Хасандедића могла би се биљежити у недоглед, и увијек и од сваког, о драгоцјености његовог дјела, рада и прегалаштва за добро људи, за оплемењивање и разумијевање, о људској племенитости која га је красила.
У јавности се први пут јавља својим литерарним пјесничким првијенцем „Ноћни ибадет“ у тузланском „Хикмету“ 1934. године под псеудонимом Мухамед Хивзи.
За свога живота, до 2000. године, када је поводом 85 година живота, њему у част, штампана монографија „Трагом бошњачке баштине“, објавио је 425 библиографских јединица различитог садржаја.
Осим бројних радова објављених у стручним и научним часописима, штампано је неколико његових књига које представљају гарант памћењу о богатој културно-хисторијској баштини Мостара и Херцеговине.
Године 1977. штампан је Каталог арапских, турских и перзијских рукописа Архива Херцеговине, 1980. Споменици културе турског доба у Мостару, а 1990. Муслиманска баштина Бошњака у Источној Херцеговини.
Муслиманска баштина Бошњака у Јужној Херцеговини објављена је 1997. а књига II 1999. године.
Посљедња студија Хивзије Хасандедића „Мостарски вакифи и његови вакуфи“ објављена је 2000. године.
Импресиван је истраживачки и научни опус професора Хивзије Хасандедића, али за материјалну и духовну историју Мостара најзначајнија је монографија „Споменици културе турског доба у Мостару“ за коју је добио престижну награду некада угледног издавача „Веселин Маслеша“ из Сарајева, која је најчешће цитирана књига икада објављена о Мостару.
Цијенећи значај ове монографије и потребе научне и културне јавности у Мостару, Херцеговини и шире, оправдано је донесена одлука о поновљеном издању, које ће обиљежити 90. годишњицу од рођења њеног аутора.
Тако се сјећање и захвалност према угледнику Хивзији Хасандедићу као наш дуг, остварују примјерено и на најбољи начин.
|