|
Иако сам био пријатно изненађен молбом дугогодишњег пријатеља (још из времена студентских дана у Сарајеву), Виктора Дундовића, да уредим и рецензирам књигу „Бугојно Вам прича“, нисам ни претпостављао да ће, временом, од стидљивог, накани вјерног, млађахног аутора, пола(х)ко израстати зрео и питак списатељ сопствених, али и наших сновиђења.
Годинама сам му сугерисао да крене у сусрет прози, и да му, заиста, „лежи“ – писање прича и то не било каквих, већ питко примамљивих кроки „фрејм–ова“1 који обухваћају и простор, и вријеме, и људе…
Елем, као што и стара изрека каже „Не цијени књигу на основу корица“ и ја се одлучих отворити ту кутију наде, сјете и чуђења што назив „Бугојно Вам прича“ носи.
На „прво“ читање одмах ми се (с правом) учини како пише у даху. Једноставно, ниже причу/е онако како ју/их је и сам доживио тако да, иако говори у првом лицу а иако је и ово, дијелом, и аутобиографско штиво, ипак се Бугојанци (ето, и ја се смјестих међу њих) могу не једном поистовјетити са Викторовим виђењем оновремене и ововремене стварности. Но, и он варира. Дешава му се да користи кратке, јасне, бриткошћу обасјане реченице, док већ у наредној причи буде „понесен“ и претвори реченице намјере своје у „чаршафе“ списатељског виђења. Не, то није замјерка већ само похвала покушају да уђе у списатељске воде разноликошћу сопствене визије.
|
Фикрет Ибричић: Цвијеће
|
|
Оно што њега чини дијелом писаних одсјаја овога поднебља (да не буде забуне босанскохерцеговачког) је и његова наивност (још увијек понекад, не само у причама, живи у нестварном свијету сопствених жеља а не сурове реалности), ишчитаност (морам признати да му, иако и сам посједујем мноштво књига у сопственој библиотеци, итекако завидим на богатој књижници које се не би постидјела ни нека омања градска библиотека), пркосност (има у себи онај, да тако кажем, „дерт“ босанског духа који се очитује унутар циља комплетног дјела – причати о свима нама користећи сопствено искуство), свеобухватност (зачуђује његово бављење пољопривредом, пчеларством, планинарством, спортом) која у сваком свом дијелу биљежи немали успјех и, „last but not least“2, ученост јер богатство сопственог изричаја заснива и на тзв. школском (студирао је књижевност) и пост-школском знању (непрестано усавршавање језичких претпоставки кроз набавку стручне литературе).
Али, нико није савршен тако да нема тог дјела којем се не могу пронаћи замјерке (опростите ми, Аллаху драги и Боже мили јер ово Вас не обухваћа). Викторова књига прича би се, због тога, могла пронаћи и међу дјелима „жељене фикције“, али и „аутобиографске реалности хроничара бугојанске свакодневнице“ уз могућност да буде дјелом и чињење наговјештаја буђења унутар снагњ чак и самога Рејмонда Карвера (: Raymond Carver), ако ми се то дозволи. То му и јесте замјерка. Није потребно унутар једног дјела „скакати“ из облика списатељске креације у нешто сасвим „друго“ – документаристичку визију приче о лијеку и/или пчеларству. Гријешим намјерно јер и то је Виктор.
Он једноставно тако мора радити, јер је управо то дио његовог бића. Он живи своје приче унутар града Бугојно што јесте. На једном мјесту је и љепота сеоске идиле са обронака Калина и Рудине, али и отуђеност градског бића. А и фотографије су посебна прича. И оне су овдје са разлогом. Бугојанским. Да се зна. Уосталом, препоручујући ову књигу за тисак, морам признати да сам успио самоме себи, макар на тренутак, вратити љепоту мирнога, свакодневног живљења што некада бјеше саставни дио свих нас. Виктор је учинио битак овога града јачим. И мене унутар њега. А и Вас ће, надам се.
____________________
1 оквира
2 посљедње али не и задње
|
|
Задња измјена: 2005-06-14
ISSN 0350-6517
Copyright © 1995-2008 Часопис Мост · Мостар · Босна и Херцеговина
Design by © 1998-2008 Харис Туцаковић · Шведска
|
|