Мост - Индекс
Мост - Претплата
Насловна страница [Повећај]

Индекс · Нови број · Архива · Тражи · Инфо · Линкови
Редакција · Претплата · Контакт

Број 186 (97 - нова серија)

Година XXX мај/свибањ 2005.

Latinica · Ћирилица · Transliteration

Претходна · Садржај · Наредна

Анто Зирдум
Биједне и повлаштене

Обичне биједне мировине и повлаштене пензије

Крајњу бесћутност и недостатак осјећаја за стварност показали су недавно посланици у парламентарним скупштинама разних нивоа и разина када су се почели бавити својим повлаштеним пензијама и мировинама. Многи гласачи који живе на ивици глади, многи умировљеници који су читав радни вијек потрошили да би данас живјели као просјаци који чекају садаку и милостињу, сада резигнирано дижу свој глас, а ускоро ће схватити да су гласајући за ове што су већ толико на власти, те слуте како је вријеме осигурати повлаштену пензију, дали легитимитет преварантима који ће своју превару извести до краја, тј. осигурати себе а с народом што буде. А народ и хрватски и бошњачки и српски није преварио нитко други него њихови представници. Наравно, сада ће њихови представници покушати с опробаним рецептом пребацити кривњу на оне друге или треће, ови други ће пребацити на прве и треће, а трећи ће пребацити на прве и друге. Онда ће биједа из сва три народа сви остали гледати што раде они други и заборавит ће пратити што раде њихови легитимно изабрани представници. Онда ће се њихови представници одрећи 10% плаће, а донијет ће одлуку о повлаштеним мировинама тј. пензијама и тако ће вук бити сит, а овце на броју али гладне, јадне и подложне свакој болести и епидемији јер новаца за превенцију неће бити, новаца за гријање школа неће бити итд. Ово је један лакрдијашки сценариј, али сви други нису битно различити те их нећемо наводити.

А ствар с мировинама и повлаштеним пензијама није нимало једноставна, врло је озбиљна и неће се ријешити сама од себе, односно неће се никако ријешити у кратком року и без жртава.

Сагледавајући садашње стање пензионих фондова сасвим је развидно да се постојећи начин осигуравања егзистенције за треће животно доба налази у ћорсокаку. У доба Бисмарка, који је успоставио овај сустав међугенерацијске солидарности било је седам запослених на једног умировљеника. Тај сустав био је једно од десет цивилизацијских чуда. Људи су тада просјечно радили до педесет осам година старости (почели су од петнаесте) а нису живјели дуже од 63 године. Данас се и дуже школују и дуже живе. Када је однос радно активних и издржаваних (умировљених) спао на разину испод 3:1 сви мировински фондови су дошли у кризу и овај сустав је тражио своју модификацију. Развијен је читав низ сустава штедње за старост, највише преко осигуравајућих друштава.

Будући је однос радно активних и умировљених у БиХ већ одавно пао испод 3:1 (ако би проматрали само пријављене онда је он близу односа 1:1) социјалне реформе морају хитно обухватити и сектор осигурања старости, тј. мора се кренути у реформу мировинског сустава. Но, умјесто да наши дични посланици преузму одговорност за садашње особе у трећој животној доби (своје родитеље) и размишљају како генерацијама које долазе (а и они су међу њима) осигурају извјеснију старост, они се баве тиме како себи осигурати сигурну старост и то што прије на рачун тог истог народа који им је дао ту свету и одговорну дужност, а с народом што буде. Сви су они умировљеницима обећавали боље мировине, а знали су врло добро да је то лаж, јер сватко тко каже да ће пензије бити боље тј. више тај лаже. Дапаче, свако тко се имало разумије у економију мора рећи да ће оне још дуго бити ниже, односно да ће спорије расти него плаће.

Хасан Фазлић: Вођа, Одлазак, Куртизана – Црна рупа

Хасан Фазлић: Вођа, Одлазак, Куртизана – Црна рупа

Будући то наши посланици знају они настоје себи осигурати добре, тзв. повлаштене мировине. Никада нитко још није изишао с податком колико тих повлаштених умировљеника/пензионера има у овој малој, јадној земљи, али покушајте само размишљати и видјет ћете да ми тих повлаштених категорија имамо најмање сто пута више него што би за овако развијену земљу било нормално. Нитко разуман није против тога да се једном броју заслужних грађана (не би он требао бити већи од 100) додјеле те привилегиране мировине, нарочито ако они својим способностима могу доприносити друштву и када оду у мировину или пак када њихово име има такву тежину да даје допринос друштвеном бољитку. Но, ма како нетко био друштвено заслужан његова заслуга мора бити измјерена неком реалном мјером, тј. мјером која није изван простора и времена и у којој се огледа заслужност тога кога прогласимо заслужним. Таква мјера могла би бити просјечна плаћа у овој држави. За мене је сасвим нормално да наши посланици беру и жању плодове свога рада. Најегзактнији показатељ тих њихових плодова јест просјечна плаћа. Други грађани, они што нису привилегирани, они имају два до три пута нижу мировину. Исти критериј треба увести за све „заслужне“ државне службенике као што су разноразни генерали и пуковници, јер ако су се они толико борили за свој народ онда с тим народом требају дијелити судбину.

Реформа мировинског сустава, о којој наши посланици још ни почели нису размишљати, је нужна да би ово друштво уопће имало изгледа на самоодрживост. А реформе не може бити без штедње за старост (на све могуће начине и на свим могућим разинама од појединца до државног парламента). Тиме би се учиниле двије корисне ствари. Прва је да би успостављањем сустава штедње добили властити капитал за инвестирање у нова радна мјеста, а то онда значи промјена односа активних и издржаваних. Друга ствар јесте друштво у којему већина старих неће бити социјални случајеви, него ће достојанствено проводити своју старост.

Наравно, сада долази питање: Како просјечан грађанин ове државе може уштедјети? Тешко питање. Но, најприје треба више радити, а мање трошити на ствари без којих смо до прије десетак година могли живјети. Још Сократ је рекао да се слободним може осјећати човјек који не робује потребама, мислећи наравно на ове вјештачки створене потребе. Затим почети учити дјецу да раде и штеде, шпарају, калкулирају. А потом ће све остало доћи само по себи.

Претходна · Садржај · Наредна

Задња страница [Повећај]

Индекс · Нови број · Архива · Тражи · Инфо · Линкови
Редакција · Претплата · Контакт

Задња измјена: 2005-06-14

ISSN 0350-6517
Copyright © 1995-2008 Часопис Мост · Мостар · Босна и Херцеговина
Design by © 1998-2008 Харис Туцаковић · Шведска