|
 Даме и господо, драге колеге и пријатељи,
Окупили смо се у овом тужном поводу да одамо пошту др. Мухамеду Шатору који је управо између нас отишао на пут без повратка. Овдје смо да подијелимо тугу и изразимо суосјећање у болу и губитку са његовом породицом и родбином.
Данас ће бити изговорене многе топле ријечи о људскости и племенитости, о поштењу и доброти, о преданости послу и вриједним успјесима. Живот Мухамеда Шатора је био посвећен породици и послу. Све је плијенио невјероватном скромношћу и добронамјерношћу, смислом за отворени разговор и спремношћу да разумије људске вриједности.
Сарађивали смо у струци преко 30 година, али смо посљедњих 10 година имали интензивну сарадњу на пројекту Босанског језика и књижевности на Педагошкој академији, двогодишњем студију за наставнике и на Факултету хуманистичких наука и четверогодишњем студију за професоре језика и књижевности. Зато је његовим одласком празнина остала велика и ненадокнадива.
У посљедњем најтежем периоду борбе са опаком болешћу, пред први одлазак на операцију у врло кратком разговору, оставио ми је у аманет као највећем пријатељу неколико ствари, ако с њим нешто пође по злу. Оставио ми је рукопис књиге коју смо недавно објавили у издању Универзитета и Факултета хуманистичких наука и коју је стигао да види. Други аманет је била његова докторска дисертација, која је тада била у процедури одобравања, за коју ми је рекао, ти види шта ћеш с њом. Стигао је да дисертацију бриљантно одбрани, али је на мени остало да она буде као књига пласирана у научну јавност. Још ми је рекао: „Код тебе ми је син Едо, поведи бригу о њему“. Разговор је завршио сузама, даље ријечи нису биле ни потребне, обоје смо знали да ће све бити испоштовано. Породица Мухамеда Шатора може бити сигурна да ће у мени и његовим колегама са ФХН имати трајне и освједочене пријатеље, јер је он то заслужио. Својим радом задужио је студенте, колеге по струци, нашу научну јавност у БиХ па и шире. Задужио нас је својим педагошким радом и вриједним научним доприносом у области изучавања Босанског језика и књижевности. Оставио је двије монографије: Босански/Хрватски/Српски језик у БиХ до 1914. у којој је научно расвијетлио тај период стандардизације босанског језика и прву Граматику босанског језика, око које је открио неке намјерно заташкане истине и пласиране неистине.
У другој монографији подухватио се обраде теме: Језик и стил Мехмедалије Мака Диздара, нашег највећег пјесника. Оба рада имају научну тежину и сврставају га међу наше најзначајније лингвисте. Нажалост, своје плодове рада није стигао да убере.
Смрт Мухамеда Шатора је ненадокнадив људски и научни губитак за ФХН и Универзитет „Џемал Биједић“. Истина, његова писана ријеч, исписане стручне и научне чињенице у бројним радовима и његове двије монографије остаће трајна литература студентима и истраживачима. О томе аспекту његова живота и рада подробније ће бити говора на промоцијама његових књига, ако то може бити утјеха нама и његовим најдражим, породици и родбини.
Хвала на свему професору др. Мухамеду Шатору.
|