|
Уважавајући све напоре учињене од организатора и грађана Мостара, упркос неким примједбама на садржаје и концепт отворења Новог Старог моста, имао се дојам да су савремени умјетнички садржај и мултимедијални облици израза (музика, покрет, свјетло, ријеч, амбијент кога су чинили људи са широког свјетског простора те личности које својим односом спрам мјеста и догађаја снаже метафизику мјеста) били наслоњени на чврсте темеље вриједне културно-духовне традиције, баш као што је и љепота и лахкоћа лука моста утемељена у снажне стјеновите обале Неретве.
|
Ћазим
Хаџимејлић
|
|
Хазим
Нуманагић
|
|
Ешреф
Ковачевић
|
|
Авдо
Абаза
|
|
|
У културној баштини Мостара, као и других мјеста по Босни и Херцеговини, калиграфија чини важан садржај и форму духовне и материјалне културе. Епиграфски споменици Мостара, као што су натписи на Старом мосту, на нишанима по харемима мостарских џамија или тарихи над вратима Карађозбегове џамије и чесме, исписани су и исклесани тако пажљиво и осјећајно да и данас, поред хисторијско-фактографских, показују и високе умјетничке вриједности. Тарихи на чесми Карађозбегове џамије, настали некад као потписи и поруке добротвора, и данас, у сплету савремених графита служе вишестољетном повезивању људи.
Калиграфија у исламској умјетности, већ нам је добро познато, заузима јако важно мјесто и у погледу значења и у погледу израза. Поред архитектуре то је, можда и најважније поље израза у исламском свијету.
Калиграфија је у исламској умјетности надомјестила оно што је пружала фигурација у другим културама и умјетностима. У калиграфским облицима ликовни умјетници су нашли форме за своје естетско-ликовно изражавање. Калиграфи су често радили заједно са илуминаторима или каменоклесарима, керамичарима, мајсторима који су калиграфију примјењивали на стаклу, дрвету, камену, металу, текстилу. Али, калиграфи су дјеловали и као самостални умјетници. Стога се калиграфија јавља рано као самостално, ново умјетничко подручје исламске умјетности. Ако се за рану исламску умјетност може рећи да је била под утицајем старих и ранијих медитеранских, а потом и азијских култура, онда се за калиграфију – арапско писмо – може тврдити да је од својих почетака, Посланиковог с.а.в. времена већ оригинална – изворна умјетност. Арапско писмо, истина, спада у млада писма (старија су клинасто, грчко, латинско, кинеско...) али, већ у раној фази формирања када су се писмена развила из набатејских и аарамејских писмена, арапско писмо, које често једноставно зовемо калиграфијом, добило је своје препознатљиве стилске облике.
Прва значајка калиграфије је у чињеници да је то писмо Објаве што арапском писму даје, како би се савременим језиком рекло, функцију медија и то оног који ту своју мисију с истим значењем врши од почетка до данас. Тако, арапско писмо у себи садржи и ону духовну временску вертикалу ислама.
Друга значајка је у његовим ликовно-естетским вриједностима, развијеним такође врло рано, већ у првом и другом стољећу по хиџри. Не само да су калиграфи препознали љепоту писма, него су у графемима и графолошким облицима и композицијама изградили неколико стилова. О развијености стилских облика свједочи потреба да се такви облици уреде, стандардизују и препознају. Сви ти класични облици систематизовани су у двије скупине. Прву чине писма геометријских облика заједничког имена куфи, а ту спадају куфи једноставно код којег се најлакше уочава правоугла форма коју затварају вертикала и хоризонтала харфа, затим ту су куфи лисно, код којег се вертикални дио слова завршава у облику листа, па куфи цвјетно, куфи плетено и куфи чворно, код којих се вертикални дијелови сусједних слова преплићу или праве сплетене чворове. Врло је карактеристично и куфи квадратно којим се једна или двије ријечи, име Аллах или Мухамед компонују у квадрату тако да се на свакој страни унутар квадрата ишчитава иста ријеч па таквом позицијом симболизира кружно кретање, укупност, Универзум али и јединствену графичку форму и слику. Истовремено са куфским облицима развило се шест курзивних облика од којих се најчешће употребљавају сулус и несхи. У 16. стољећу, у Персији, настаје и талик писмо са својим варијететима.
|
Ешреф Ковачевић: Келимеи тевхид, плиш, златна фолија, сулус џели
|
|
Као што је била развијена широм свијета, калиграфија је била развијена и код нас и током стољећа настали су многи преписи Кур’ана. Један од посљедњих преписа, у стилу сулуса, урадио је рахметли Ешреф-ефендија Ковачевић у годинама и одмах иза агресије у неприликама 1992.-1995. Исто тако, стољећима су осликаване и левхама украшаване џамије по некадашњем босанском санџаку и пашалуку од чега се врло мало сачувало. Многи предмети су имали калиграфске натписе: Међу умрлим које биљежи Мула Мустафа Башескија има и оних уз чије име пише да је био и калиграф. На многим тарихима нишана рахметли Мехмед Мујезиновић је ишчитао да су рахметлије били познати калиграфи. И док се за пројектанте и градитеље многих џамија не зна, осим ријетких: Мимар Синана, Хајрудина, Аџеми Асир Алија, Рамадан-аге, калиграфи су се потписивали на левхама или страницама преписаних Кур’ана, истина често уз име би додали и ријеч сиромах... како би сачували и код себе и код других осјећај скромности али и изразили осјећај поноса за учињено дјело.
Иако је одласком османске власти и увођењем другог писма код нас настала криза за арапско писмо, калиграфија није потпуно нестала. Истина, проријеђене су прилике њене примјене, посебно у званичне и свечане сврхе, проријеђена су и имена калиграфа али, традиција се одржала. Зна се да је у Мостару, између два свјетска рата и као калиграф дјеловао Мустафа Ризвић а у Сарајеву, као калиграф, јако је био цијењен Ешреф-ефендија Ковачевић. У посљедњих десетак година дошло је до обнове интереса за калиграфију а у ситуацији друштвених, политичких и културних отварања и демократизације друштва. Свјесни смо и обнове антагонизма који је проузроковао геноцид и културоцид. Тако ни калиграфија није била поштеђена деструктивних енергија. Експлозивом су разнесене и левхе у Ферхадији џамији у Бања Луци, изузетно арабескно-калиграфско сликарство и тарих над порталом и бројни калиграфски записи око портала, нека врста ондашњих графита, на Алаџа џамији у Фочи. Највећи злочин над овом врстом културно-духовних вриједности учиниле су српске јединице запаљивим гранатама кад су у Оријенталном институту у Сарајеву изгорјеле хиљаде рукописа и докумената писаних арапским писмом на арапском, персијском и турском језику.
Ипак, у посљедњих неколико година биљежимо прилике кад се калиграфија могла видјети или у саставу са другим ликовним дјелима или на изложбама које су биле посвећене само дјелима и умјетности калиграфије. Једна од таквих, можда због броја радова и квалитета учесника најјача, је изложба калиграфских радова рахметли Ешрефа Ковачевића, др Ћазима Хаџимејлића, Хазима Нуманагића и Авде Абаза, отворена 30. јула 2004., у обновљеном простору султан Селимовог месџида код Старог моста у Мостару.
Између бројних калиграфских радова Ешрефа Ковачевића организатори су успјели добити само неколико његових левхи које се лако препознају по техници и материјалима изведбе. Рахметли Ешреф Ковачевић се бавио, поред непосредно писаних левхи и техником аплицираних харфова и од њих изведених сложених композиција од сребрене и златне фолије. Тако се у његовој пракси обједињују и само писање и компоновање калиграфско-линерне цјелине и резање харфа и орнамента што су чинили и стари мајстори примјењујући неку изреку, упуту или Кур’ански ајет на неки предмет од неке употребе.
|
Ћазим Хаџимејлић: Изрека, џели сулус, папир, тинта
|
|
Др Ћазим Хаџимејлић се на овој изложби представио са више радова који показују домен његовог интересовања и образовања. Наиме, школовао се на Академији примијењених умјетности Мимар Синан Универзитета у Истанбулу гдје је дипломирао а потом на Институту за умјетност истог Универзитета и докторирао на класичном књиговештву и калиграфији. Посједује иџазетнаме од највиших ауторитета калиграфског умијећа. Стога његови радови показују много од некадашњих знања и поступака који су били својствени за угледне центре и радионице књиге и њене опреме. Некадашњи мануелни поступци у изради папира, повеза и корица, префињених рељефа и златотиска на њима, препарирање и декорирање папира (ебро), писање или цртање или сликање (вриједи сваки од израза) калиграфских низова, могу се видјети у савременој интерпретацији на његовим радовима. Његове левхе, стога, показују љепоту калиграфске гесте, светост Имена или Ријечи и нису голе графеме без своје некадашње цјеловитости.
Левхе и исписане странице Хадиса које је изложио Хазим Нуманагић свједоче о још једном пасионираном и школованом калиграфу. Хазим Нуманагић је завршио оријенталну филологију и хисторију на Филозофском факултету у Сарајеву (арапски и перзијски језик) а артистичко-естетску склоност развијао је поукама Ешрефа Ковачевића. Његове левхе и калиграфски исписане странице показују спој концентрације и посвећене дисциплине којом се води рука само оних од знања и само оних од ашка. Својом руком исписао је левхе и ајета на зидовима Гази Хусрев-бегове џамије преводећи своју калиграфију из деликатних минускула у импресивно здање монументалности.
|
Хазим Нуманагић: Кур’ан;
Ел-Фетх: 29, папир, тинта,
сулус џели, неста’лик, куфи
|
|
Авдо Абаза: Кур’ан;
Ет-Тин: 1-4,
стакло, сулус
|
|
|
Међу радовима ових калиграфа запажени су и радови једног Мостарца, Авде Абаза, који је завршио Гази Хусрев-бегову медресу у Сарајеву и који предаје калиграфију у Медреси у Мостару. Његови радови плијенили су пажњу и стога што је успио да своје калиграфске цјелине обликује у силуети архитектонског ансамбла Старог моста. Осим осјећаја за љепоту словног облика Абаза је показао интерес за сликовите и симболичке стилизације и цртачке назнаке мотива, које и нису увијек потребне јер су форме самих графема довољно сугестивне да се читају и као слика или силуета познатог архитектонског ансамбла.
|
|
Задња измјена: 2004-11-05
ISSN 0350-6517
Copyright © 1995-2008 Часопис Мост · Мостар · Босна и Херцеговина
Design by © 1998-2008 Харис Туцаковић · Шведска
|
|