Неслога
Потрајат ће док птица заједништва
Напусти гнијездо ово
Свијено немирима и раздором;
Сада још увијек што лелуја
На узбурканим таласима
Неслоге.
Сломљено зрцало у стотину хиљада
Водених капљица, пуни мјесец
Растире на све четири стране
У бескрај пучине.
Сломљени, рањени уштап
Што заљубљен тумара
Хиљада врхова и низија
Неприсутан и растресен
Трага за обзорјима
Обасјаних мјесечином.
Успињање II
Док мјесечина уштапа у миру
Обасјава врх планине,
Видјели, о срце, како смирај
Сна и гаја наруши
Покрет тигра кроз тишину?
Из гаја до литице
Без страха, одлучно је прошао
Са литице врлетне, пута кривудавог
Пуног змија, трња и камења
Посљедње тешке кораке
Оставља иза себе, на путу ка
Мјесецу блиставом и Свједоку оданом.
Тај ашик предани, како одважно
Исписа странице љубавног пута
Искушења препуног.
Стазама опасним у мрклој ноћи
Прошао је, рекао бих, попут метеора хитрог,
Са собом, без себе
Без помисли и на најближег свога!
С перзијског превео: Ахмед Зилџић
|