|
У језику бошњачких аутора „Моста“ присутан је доста велики број оријентализама док други аутори претежно употребљавају англизме и то у толикој мјери да су замјенили и неке наше изворне ријечи. И поред овакве правописне и стилске неуједначености ови аутори показују велики литерални таленат. То је видљиво по томе што су у овом часопису бројни литерални прилози од даровитих књижевника и интелектуалаца овога стољећа и оних који су много прије стварали као што су: Хамза Хумо, Алија Исаковић, Светозар Ћоровић, Асим Пецо и др. Можда је и ово једним дјелом утјецало на правописну норму, јер су присутни аутори из различитих временских периода, а наш правопис и језик кроз хисторију били су подвргнути различитим промјенама, тако да се овдје јављају и литерални радови преписани у свом изворном облику. На основу текстова у „Мосту“ могу се уочити карактеристичне правописне, али и језичке грешке.
- У часопису „Мост“ сарадници у својим прилозима нису сигурни у употреби појединих облика, па се често јављају у истом тексту два различита облика исте лексеме.
- Различитост у правописној норми посебно је видљива у неким старијим бројевима овога часописа, али се она временом и изласком нових бројева мијењала и поправљала.
- Писање зареза код модалних ријечи и уметнутих реченица у складу је с правописним одредбама и нису уочене никакве погрешке.
- Писање великог и малог слова углавном је према правописним одредбама, али се ипак јављају облици гдје се називи непостојећих (бивших) управни творевина пишу с оба велика слова нпр. Османско Царство (Османско царство), Римско Царство (Римско царство), Западно-Римско Царство (све великим и то с цртицом између западно и римско), Источно Бизантијско (Источно бизантијско)... Такођер, су присутни облици гдје су аутори појединих текстова неодлучни, па у истом тексту пишу именицу „муслиман“ и великим и малим словом, а осим тога неодлучни су и код именице „ислам“. Понекад се у реченицама спомињу неки од часописа гдје се за оба назива употребљава велико слово. Нпр. у броју нашег Часописа Мост / Часописа Гајрет. Значи овдје су великим словом написани и именица часопис и назив тога часописа.
- Правило о састављеном и растављеном писању ријечи посебно се поштује поготово негација уз глаголе. И ту нису примјећена никаква одступања.
- Чест је случај неодлучности писања неких ријечи у једном тексту, гдје се оне пишу на два начина као нпр. услов/увјет, хиљада/тисућа, позориште/казалиште, сат/час, зрак/ваздух...
- Правила ијекавског изговора су у свим годиштима „Моста“ досљедна правописним одредбама. Једино у неким текстовима гдје су сарадници из Београда и других српских градова користи се екавски изговор (свесни, свету, наслеђа...)
- У старијим бројевима „Моста“ јавља се група „шт“ посебно код ријечи општина, општи, уопште и ту није извршено јотовање док у новијим бројевима овај облик „шт“ је јотован у „ћ“ тако да се свугдје употребљава опћина, опћи, уопће.
- Најчешћи проблем у Мосту јавља се када су у питању алтернације и то једначење сугласника по звучности и по мјесту творбе. Тако да имамо облике: ћеваби, ћевапџиница, претстављати, претсједати и др.
- Понекад се глаголи у футуру другом пишу као једна ријеч (мораће, радиће, остаће), али много је чешће одвојено писање ових облика.
- Сугласник „х“ јавља се готово свугдје гдје му је по етимологији мјесто иако има ријечи којима је потпуно избачен односно понекад и замјењен са сугласником „к“ или „в“. Па тако најчешће имамо ове облике: љеба, неувела, дувана, кава, сув, историјски, лако, кронике итд. А и овај облик, такођер, зависи од писаца појединих текстова тако да се код Бошњака сугласник „х“ досљедно примјењује, па они најчешће пишу: хисторичар, лахко, кахва, мехлем, мехко иако ово не значи да и неки од њих не праве одступања од правописних одредби босанског језика.
- У овом се часопису појављују понекад и неке домаће ријечи и изрази односно провинцијализми везани за одређено подручје, па тако имамо: (фали) нам доста тога, који ми је Маја (доњела), (посо) је добро ишао ...
- У „Мосту“ има много оријенталних ријечи и присутне су у великом броју текстова овога часописа, а то су: пенџер, чељад, звекир (тренутак), мухабет, ћуприја, шићарити, ахирет, зулум, кијамет, селамет ...
- Такођер је и честа појава ријечи из других страних језика поготово из енглеског, па је у неким текстовима присутан велики број англизама да су чак и замјенили и неке наше изворне ријечи, па се тако појављују облици: бејзмент (подрум), билдинг (зграда), банкротирала, мистер (госп.) Стива, Јес, Јес (потврдни облик), супервајзер.
- Честа је појава и употребе ријечи из нама ближих језика, а посебно из хрватског. Тако је у неколико текстова присутан велики број кроатизираних ријечи и израза, па је чест случај да имамо ове облике: знанствено, савјетовање, тијек, пук, сувремени, казалиште, сустав, сусјед, затим понекад се и енклитички облик глагола бити ставља између имена и презимена као нпр. Миро је Гавран убједљиво најприсутнији...
- Страна имена у „Мосту“ написана су у свом изворном облику: North, Field Work, New York, али има и одступања гдје су поједина имена написана онако како се изговарају као што су: Сантјаго, Чикаго, Џон, Лос Анђелес ...
- Код писања африкатских парова ч, ћ и џ, ђ има неколико грешака што можда и није толико чудно с обзиром да је часопис везан за мостарско подручје гдје су те грешке одлика мостарског говора. Па имамо ове облике: божичима, ћимбур. Ноч, веч, шта че, ћитао, меџутим ...
- Код писања титула нема никаквих одступања нити грешака. Свугдје се титула пише с цртицом ако се налази између имена и презимена као нпр. Мурат-бегом Тардићем, Бали-аге Љубунчића, Хасан-ага Љубунчић.
- У „Мосту“ има такођер, и страних ријечи које се тешко или никако не могу замјенити ријечима босанског језика, а то су: транзиција, пацификација, потенцијал, контекст, протагонист, редефиницији, фатализам и др.
- Код компарације придјева појављују се грешке у суперлативу гдје се „нај“ пише с цртицом као нпр. нај-амбицијознији, нај-страшнији, нај-поштенији ...
- Писање удвојених сугласника односно гемината из оријенталних језика готово је у свим примјерима уједначено, па су најчешћи облици: Аллаху мој, Рабби, џеннет, Мухаммед ...
- Облици ко/тко, нико/нитко, свако/сватко на појединим страницама овог часописа се смјењују, али су ипак чешћи облици без „т“.
- Исто се тако на свим страницама часописа смјењују облици тељ/лац иако је чешћа употреба „лац“. Нпр. носилац, преводилац, слушатељ, читатељ ...
- Код глагола страног поријекла готово се увијек јавља облик -ирати нпр. пројектирати, организирати, санкцирати ...
Без обзира на ове правописне недосљедности и неуједначености часопис „Мост“ ипак одржава своју традицију и постаје актуелан не само на мостарском подручју него и шире. Поготово у послијератном периоду овај часопис постаје тражен, јер је успио својим текстовима и занимљивим прилозима повезати људе који су силом прилика отишли из свога града и на тај начин их обавјестили о свему оном што се данас издаје и пише. Различитост меду текстовима, неодлучност у писању појединих израза и остала правописна лутања овдје су видљива управо бог тога што је часопис излазио у времену када су његови сарадници још увијек били збуњени како према језику тако и према правопису. У сваком новом издању овога часописа може се примјетити да се те неправилности и неуједначености све више исправљају тако да је много теже наћи било какву правописну грешку у тим издањима. Осим тога на ове промјене утјецали су и сами сарадници који су писали своје текстове на оним језицима за које би се опредјелили. Такођер су у „Мосту“ присутни текстови које су написали људи без неког великог језичког или правописног знања, па су ту у пуно већем броју видљиве погрешке. И са свим овим правописним грешкама, које се готово смјењују на свим страницама часописа, мора се признати да он садржи много умјетнички вриједних прозних дјела и пјесама. Пратећи „Мост“ од првих својих издања, па све до ових новијих примјетно је да се правописна норма све више поправља и може се са сигурношћу рећи да ће „Мост“ у својим будућим издањима превазићи све неуједначености и недосљедности и кретати се само у оквирима правописних одредби босанског језика.
____________________
Литература
- Часопис „Мост“ број: 92/96, 125/00, 158/03.
- Сенахид Халиловић: Правопис босанског језика, Сарајево, Препород, 1996. г.
|