|
 У петак, 17. новембра, у јутарњим сатима, изненада и тихо напустила нас је колегиница Емира Карабег, угледна новинарка нашег листа. Емира је рођена 1934. године у Мостару у цењеној и поноситој беговској породици. Дипломирала је романистику и југословенску књижевност са српскохрватским језиком на Филозофском факултету у Сарајеву.
Прва новинарска искуства стицала је у културној рубрици сарајевског „Ослобођења“ и касније као дописник овог листа из Београда. Када је Леон Давичо оснивач „Политике Експрес“ формирао групу новинара, Емира се обрела у том тиму и убрзо издвојила са својом сталном колумном „Она“.
Од 1967. године придружила се новинарима листа „Политика“ где остаје до пензионисања. Угледно новинарско име изградила је пишући годинама о темама из здравства и социјалне политике за шта је била награђивана од установа чији је то ресор био. У то време стекла је репутацију врсног југословенског познаваоца ондашњих социјалних прилика.
Прву књигу „Макробиотика – здравље на тањиру“ објавила је 1987. године, због великог интересовања читалаца њене дугогодишње истоимене рубрике у „Илустрованој Политици“. Поред новинарског, бавила се и књижевним радом и објавила више књига, путописа, приповедака и аутобиографске прозе.
Емира Карабег-Мира, како смо је звали, била је тиха, суптилна и веома емотивна и дражесна дама. Велики познавалац језичких финеса, како у писању тако и у вербалној комуникацији, неговала је јасан и допадљив стил. Волела је Мостар, Сарајево, Београд, своје синове Срђана и Дарка, брата Омера и пријатеље. И њени пријатељи волели су њу. Поносна сам што сам је познавала и што смо се дружиле.
|