“Одговорном за Кока Колу у Шведској.
На једном скупу о правима потрошача у друштву предавао је недавно један алтернативни љекар и истраживач. Он је казао да је анализирао Кока Колу и пронашао да ваше пиће садржи низ материја опасних по здравље. Да Кока Кола није здрава, знају вјероватно сви, као и да, хисторијски гледано, ви не полажете неку већу пажњу на људска права. Али да пиће садржи ДДТ, фиксир за развијање филмова, нејонске тенсиде и фосфонате, вјероватно не знају многи. Када то чује, човјек је страшно љут и жалостан као потрошач, осјећа се беспомоћан пред мултинационалним компанијама. Једно такво пиће не припада домовима развијених земаља. Ја сматрам да ви требате продавати вашу Кока Колу само земљама у развоју а умјесто ње продавати Фанту и Спрајт у нордијским земљама и остатку Европе. Ја, такође, сматрам да требате спонзорисати Кршћанску заједницу умјесто спорта. Кршћанство је много веће од спорта и вјерујем да би могли добити много нових вјерних корисника ако би то радили. Спорт је данас пуно повезан с насиљем, а кршћанство није. Ви би могли нпр. дијелити капе и т-мајице у камповима за кризмање, претпостављајући да финансирате један дио кампова. Било би јако лијепо да се човјек може приближити мултинационалним компанијама путем кршћанства.
Топли поздрави
Ерик Ериксон
Поштанско сандуче 344
111 73 Штокхолм“
То је једно од писама из Ериксонове књиге Писма друштву (Ericson, Eric. Brev till samhället. Stockholm: Kartago Förlag, 2003.) која је за кратко вријеме постала култном књигом и названа једном од најзабавнијих књига икада објављених у Шведској. Ерик Ериксон у тој књизи пише писма пуна фантастичних идеја и приједлога и упућује их установама и предузећима у Шведској.
Од Кока Коле је добио слиједећи одговор:
„Здраво Ерик!
Хвала на Вашем писму са дубоким рефлексијама у вези садржаја наших производа и маркетинга.
У нашим производима користимо једино састојке одобрене за исхрану и исти су наведени у садржају којег можете видјети на паковању.
Морам рећи да снажно реагујем на Ваш став да то, што Ви сматрате опасним производима, треба продавати земљама у развоју, а ’сигурне’ производе развијеним земљама. Од таквог начина размишљања се јасно ограђујемо.
Хвала на Вашим гледиштима о спонзорисању кршћанства умјесто спорта. Више је разлога да ми то не планирамо. Када се ради о спонзорисању, никада не спонзоришемо особе/удружења, политичке или вјерске организације.
Са пријатељским поздравима
Сандра, …“
Слиједеће писмо је упућено на адресу неколико комуна у Шведској:
„Ја заступам једну групу Индијанаца из Сјеверне Америке. Индијанци су дуго времена били јако угрожена група. Истражујем могућност изградње индијанског резервата у комуни Елвсбин (: Älvsbyn). У пракси би то значило 40-60 хектара земље гдје би боравило и живило стотињак Индијанаца. Предност комуне Елвсбин је клима која доста подсјећа на изворну индијанску климу. Да ли постоји могућност да се комуна Елвсбин одрекне 40-60 хектара или их да у закуп на 10 година? Желимо то што прије ријешити и замишљено је да Индијанци дођу у Шведску већ у јуну и остану 3 мјесеца ради упознавања шведског друштва, како би доселили у Шведску септембра наредне године. Ако бисте сарађивали у овом пројекту, мислим да би то било врло позитивно за вашу комуну. Индијански резерват би јако допринио развоју туризма и привукао пажњу медија. Било би добро да се што прије јавите. Уколико желите сазнати више, мој колега Тумас Улсон и ја би радо дошли, говорили више и показали слике Индијанаца.
Топли поздрави
Ерик Ериксон“
Одговор:
„Сматрамо да је идеја о индијанском резервату интересантна.
У вези земље, комуна Елвсбин не посједује одговарајуће земљиште. Највећи земљопосједник у комуни је Свеаскуг1 и можда они има одговарајуће земљиште. Ми можемо помоћи у контакту са одговарајућим земљопосједником.
Да би помогли, морамо знати више. Можете ме контактирати ради разговора. Празницима сам слободан, али доступан путем мобитела или мејла…“
Писмо шведском премијеру Јорану Першону (: Göran Persson):
„Драги Јоран Першон,
Зовем се Ерик Ериксон и дуго времена сам радио при разним пројектима против нацизма и непријатељства према странцима, што сматрам нужним у данашњем друштву. Разлог што Те контактирам је у вези новог узбудљивог пројекта против нацизма и расизма којег сам покренуо и за којег тражим нове сараднике. Имам визију комуне Ханинге ослобођене од расизма за три године, што сматрам могућим путем превентивног рада са дјецом и омладином у Ханингеу. Моја визија је да већ у прољеће поставим Нирнбершки процес као каспер-театар2 на улицама и трговима Ханингеа. То би на веома педагошки начин учило дјецу и омладину о нацистичком ужасном погледу на свијет, без употребе кажипрста што сматрам нуждом у комуникацији са малољетницима. Као помоћ ми је потребно и одобрење на 9.000.000 круна [око милон еура] да бих могао финансирати сцену, лутке и разгласни систем. Мислим да би моја визија могла успјети у Ханингеу и надам се да ћете бити дио тог узбудљивог и нужног пројекта.“
Одговор:
„Драги Ерик,
Желим се у име премијера Јорана Першона захвалити на Твом писму у којем кажеш да желиш поставити Нирнбершки процес као каспер-театар.
Ти молиш премијера за одобрење да Твој театар наступа на улицама и трговима. Зато те желим информисати да се театри и други скупови за извођење умјетничких дјела сматрају јавним скуповима. То значи да је за театарске представе на јавном мјесту, тј. улици, тргу или парку, потребна дозвола полиције.
Ти такођер молиш од премијера економску помоћ у износу 9.000.000 круна. Међутим, ни премијер, ни влада немају буџетирана средства на располагању ради помоћи појединцима.
Надам се да ће се то ипак ријешити и желим Ти срећу.
Са пријатељским поздравом, …“
Писмо једној од независних цркава:
„Здраво,
Недавно се десило нешто јако лијепо. Пробудио сам се ноћу од ужасне буке из кухиње и одмах отишао тамо. Тамо у мојој кухињи је стајао Исус и јео храну из фрижидера. То је било јако лијепо. Сутрадан сам поставио сто с пићем и јелима, али Исус није дошао.
Лијепо је да Исус воли једноставност, а не сто којег сам поставио. Након што сам то испричао пријатељима и родбини, окренули су ми леђа. А моје питање теби је да ли ми Исус уствари жели лоше? Да ли је Исус дубоко у срцу зао?“
Одговор:
„Брате!
Твој доживљај је био стваран и у складу како Бог обичава чинити када нам Он допушта да искусимо своје постојање путем Исуса Криста нашег Спаситеља. Нека нико не узме из Тебе тај доживљај! Можда ћеш бити опрезан дијелити то са сумњивцима. То је као ’бацање бисерја свињама’, они газе (потискују) светост у блато.
Молим за Те и честитам Ти за Твој доживљај Исуса, потпуно у складу са Божијом Ријечју и љубављу која жели бити дио наших живота.
Твој брат и пријатељ, …“
Писмо шведском Секуритасу (водећа свјетска фирма по питању сигурности):
„Секуритас,
Зовем се Ерик Ериксон и имам једанаест година. Мој наставник општетехничког образовања, кога зовемо Дрвени, каже да сте ви фашисти у Секуритасу. Он каже да ви учите ваше псе да лове усељенике и остале угрожене особе. Он, такође, каже да млатите народ пендрецима и да мрзите сиромашне. Ја и остали у разреду мислимо да сте јако нељудски и питамо се зашто сте зли?
Поздрав
Ерик Ериксон“
Одговор:
„Здраво Ерик!
Ако Твој наставник општетехничког ’учи’ да су сви чувари у Секуритасу фашисти, сумњам у његову погодност да буде наставник.
Овдје сам радио у некој форми већ од своје 18. године и већина чувара су добри људи.
Тако да му можеш рећи да престане ’срати’ о једној цијелој радној групацији.
Са пријатељским поздравом, …“
Ериксон је ове године објавио нову књигу на енглеском Писма иностранству (Ericson, Eric. Brev till utlandet. Stockholm: Kartago Förlag, 2006.).
Овдје су нека од тих писама:
„Драги Господине или Госпођо
Намјера овог писма је да укаже на веома алармантан развој у Европи. Данас нити један од 625 чланова Европског парламента нема било какву подлогу као умјетник пантомиме нити активно ради у пантомима-театру. Тренутно нема ниједног пантомимичара на било којој од виших позиција у друштву што је јасна пријетња демократији. Ниједан пантомимичар не сједи данас у парламенту било које земље унутар ЕУ. Нити се пантомимичари могу наћи на неком важном положају у индустрији. То је дискриминација, кратко и јасно. Неко то може лахко повезати са Јужном Африком током режима апартхејда. Ако пантомимичар нема могућност доласка на више позиције у ЕУ и у индустрији, угњетавање те групације ће се вјероватно наставити. Зато инсистирамо на промјенама и законској регулативи. Захтијевамо увођење новог закона како би се и пантомимичарима дозволило учешће у процесу доношења битних одлука и утицај на друштвени развој. Рјешење је у систему кључа тако да и пантомимичари заузимају високе позиције у друштву и комисијама. Тражимо да се захтјев без одлагања размотри у Вијећу Европе и рјешење ступи на снагу до краја 2006. године.
Љубазан поздрав
Ерик Ериксон“
Одговор:
„Драги Господине,
Обраћам се у вези Вашег писма с предметом „активно учешће пантомимичара у политичким, законодавним и процесима одлучивања у Европи“.
Захваљујем се на Вашем писму којег смо прочитали путем интернета. Обавјештавамо Вас да су Ваше примједбе регистроване и да ћемо Ваше приједлоге упутити мјеродавним тијелима.
Најбоље жеље за успјех у Вашим настојањима
Ваш одани…“
Писмо:
„Као и многе друге дјевојчице, моја кћи види у Бритни Спирс свог идола и узор. За свој рођендан она има једну жељу: да обавимо пластичну операцију на њеном омиљеном псу Миши како би више личио на Бритни Спирс. Питам се да ли је то могуће, а ако јесте, колико би то коштало? Желио бих знати колико би то трајало? Желио бих добити више информација о коштању и поступку.
Најљепше жеље
Ерик Ериксон“
Одговор:
„Драги Ерик,
Потврђујем пријем Вашег писма у којем тражите информације о пластичној хирургији за Вашег пса. Иако др. Хагерти не може обавити операцију на једном псу, могу вам дати информације о пластичној хирургији за људе. Љекарска накнада за повећање груди је $4500,00. Трошкови болнице и анестезије око $1360,00. Укупни трошкови би били око $5860,00. Прилажем брошуру о поступку повећања груди. Можете нас бесплатно контактирати поново ако требате више информација.
Одано, …“
Писмо:
„Драги Господине или Госпођо
Један од ваших купаца је препоручио да се вама обратим. Ја тражим фирму с искуством у производњи сапуна, отуда ово писмо. Радим на откривању једног новог производа намијењеног дјеци. Производ је потпуно уникатни сапун. Сапун је пријатног мириса и чак се може јести. Сапун је ружичасте боје и имао би укус жвакаће гуме. Требао би бити конкурентан и као средство за чишћење и као слаткиш на тржишту сладоледа. Конзистенција је зато јако важна.
Желио бих знати цијену и вријеме производње тог продукта. Такође ме интересује да ли имате капацитет за производњу 2 милиона слаткиша-сапуна у наступајућој и 3,5 милиона у наредној години?
Имам повјерење да ћете то држати у најстрожој тајности и одговорити што је прије могуће.
Поздрави, Ерик Ериксон“
Одговор:
„Драги госп. Ерик Ериксон
… Ја сам Џени у Shantou Jeanys CO., Ltd. Добили смо Ваше писмо. Хвала на Вашем занимању за наше производе и повјерењу у нас. У овом тренутку можемо производити сапун без пјене. Ако сада имате узорке, можете ли нам послати примјерак? Ако су то производи са тржишта, молимо трговачки назив. По мом мишљењу, не постоји ниједан такав производ на тржишту. Тако да ако мислите да је то ОК, можемо радити сапун без пјене за Вас.
Наше контакт информације су испод, ако имате било каквих захтјева, молимо да нас контактирате.
Најљепши поздрави, …“
У својој рецензији Писама друштву, Кристер Енандер наводи „Нажалост, он [Ерик Ериксон] је пропустио читав низ битних страна узимајући идеју од Ото Рубен Свенсона“3. Опет, сада у рецензији тог ’изворника’, Кале Хеглунд каже „Писма О.Р. Свенссона [Otto Ruben Svenssons Brev] су објављена 1984. Робан Ашберг се појављује с идејом коју је копирао од енглеског књижевника под псеудонимом Хенри Рут. Робан Ашберг бијаше права особа за објављивање шведске верзије.“.4
Хмм! Шта је било прије – кока или јаје? Што Јо-Му рече „било је прије и кока и јаја, а сад нема ништа“.
Писмо као средство комуникације је скоро једнако старо као и писменост. Хетитски краљ Хатусилис III (1265.–1235. г. ст. е.), савременик мисирског фараона Рамзеса II, се хвалио дипломатским ефектима својих писама, а Римљанин Като Старији (Marcus Porcius Cato, 234.–149. г. ст. е.) је констатовао (191. г. ст. е.) да „Антиохус води рат писмима и војује пером и мастилом“.5 Или, што би стари рекли „стар је дуњал“…
За шведску књижевност су значајна писма Есаиаса Тегнера (1782.–1846.), Адолфа Торнероса (1794.–1839.), Аугуста Стриндберга (1849.–1912.), Вернера вон Хеиденстама (1859.–1940.) и Едит Содергран (1892.–1923.). У области отворених, тј. јавних, писама, упућених некој установи или јавној особи, и често политичког карактера, у шведској књижевности посебно мјесто заузимају Стриндбергова Отворена писма Интимном театру [Öppna bref till Intima teatern] (1909.).
Ериксонова и Свенсонова (Ашбергова) писма нису једнака. Ашберг је врло конкретан и с њим шале нема. Удара директно у главу. Ериксон је универзалнији, писма су му дубокосмислена и ударају право у мозак.
Писма Хенри Рута [The Henry Root Letters] (1980.), која помиње Хеглунд, су креација енглеског сатиричара и плејбоја Вилијама Доналдсона (1935.–2005.), у којима Доналдсон, користећи као алтер его Рута, наводно пензионисаног трговца влажном рибом и напуханог торијевца (конзервативца) који се не вози заједно са усељеницима, ’сексуалним девијантима’, феминистима и осталим који не припадају његовој класи, пише провокативна писма познатим јавним личностима, често прилажући једну фунту6 у виду подршке. Рутова писма се појављују непосредно након (вјероватно као посљедица) прве побједе торијеваца 1979. под Маргарет Тачер, а примаоци су: начелник Метрополитан полиције Сир Дејвид МакНи, тв-водитељка Естер Ранцен, тадашњи уредник таблоида The Sun Лери Лемб, тв-тајкун Лорд Греид и, наравно, његова хероина Маргарет Тачер која је, of course, задржала ’своју’ фунту. Објављена у виду књиге, та писма су наредне године била британски бестселер бр. 1.
Након смрти оца, бродарског магната, Вилијам Доналдсон је 1957. наслиједио 175,000 фунти што је у то вријеме било право богатство. Тајмс (27. јуна 2005.) помиње чак своту од 350,000 фунти. На почетку каријере, послије студија, се показао као врло успјешан импресарио, нпр. као копродуцент је 1961. окупио сјајну комичарску екипу: Џонатан Милер, Алан Бенет, Питер Кук и Дадли Мур у Beyond the Fringe, што је вјероватно најбоља претходница Монти Пајтона, био један од првих озбиљних промотера Боба Дилана у УК итд. Међутим, кола су му убрзо кренула низбрдо. Низ неуспјелих књижевних подухвата и театарских продукција, раскалашен живот, екстравагантне забаве, бројне љубавнице и дрога одвели су га у банкрот. Задњих 2,000 фунти је 1971. на Ибизи уложио у бродић са стакленим дном. Тек му је Хенри Рут, на којем је зарадио око 100,000 фунти, вратио материјалну сигурност.
У том жанру, за којег Википедија користи назив hoax letters а највећи свјетски продавач књига Amazon.com prank letters, Рута слиједе Ласло Тот (креација Дон Новела), Тед Л. Ненси и Ед Брот (вјероватно креације Џери Сајнфелда), Робин Купер (креација Роберта Попера) и други.
Али не и Ерик Ериксон! Ерик Ериксон је креација Ерика Ериксона. То није псеудоним, како се претпостављало, већ особа од крви и меса, а своја прва писма је почео писати још као клинац, када су се неки директори великих фирми и начелници државних установа први пут упознали с Дрвеним, његовим наводним наставником ОТО-а.
Ерик Ериксон, у интервјуу Еви Редвал за лист Сидсвенскан од 3. октобра 2006., каже да је чуо за нека од тих издања, али да ништа од тога није читао. Желио је истражити како друштво функционише и добио тачно онакав одговор како је и претпостављао: чак је и на најбизарнија распитивања добијао учтиве одговоре, скоро свугдје а посебно из Шведске и Аустрије.
Ерик Ериксон (1972.) је студирао сликарство, радио као антиквар, похађао чувену Бекманс школу за дизајн у Штокхолму, радио у рекламним бироима у Лондону, Њујорку и Копенхагену, а бавио се и 3Д-анимираним филмом.
Објавио је и Панораму (2005.) у којој је без иједне ријечи исцртао град на цртежу дугачком 21 метар. Панорама представља осјећај најмоћнијег људског израза: Град, а 2005. је проглашена једном од 25 најљепших књига те године у Шведској.
Тренутно дизајнира за одјевну фирму Whyred и планира фото-монографију о старом сиријском граду Палмири. Један од његових пројеката на једну воду је и миљо програм за мале птице – 8 кућа у низу, са по 80 гнијезда у свакој, на једном пољу у Смоланду (: Småland).
– За ме су ти пројекти више озбиљни него чудни. Сматрам да је стварност често уврнутија од мојих пројеката, каже Ериксон.
Ериксонова писма дотичу много дубља питања него што то површно изгледа. Својим лаганим приступом и врло питким лискалуцима, он једноставно мами одговор на постављено питање или понуду. И у томе изврсно успијева.
Међу домаћим лискописцима старије генерације, неизоставан је новинар и боем Мухамед Хама Ајкић, уредник мостарског сатиричног листа Сепет између 2 свјетска рата, а касније дугогодишњи дописник београдске Политике из Париза, у вријеме кад је Политика била мјера новинарства и кад су за њу могла писати само најбоља југославенска новинарска пера.
Хама је, између осталог, водио и врло живу полемику с угледном књижевницом МирЈам [Милица Јаковљевић], посебно познатом по борби за права жена. Једно од Хаминих писама почиње старом босанском севдалинком:
- Ја усадих јелу на камену,
- … Е, таква је у мене дјевојка:
- Што је карам, то је веселија,
- Што је љубим, све је руменија!
Наводим по сјећању са удаљености 2,500 км од Мостара. То сам имао прилику читати након Хамине смрти, негдје прије фртаљ вијека, са његовим сином Јацом у брду Ајкићевих новинских текстова, биљешки и осталог.
____________________
1 Sveaskog – предузеће за газдовање шведским државним шумама.
2 Једна врста позоришта лутака; шведски: kasperteater; њемачки: Kaspertheater, Kasperletheater, Kasperltheater; енглески: Punch-and-Judy show.
3 Enander, Crister: Putslustiga brev till makthavarna [Бурлескна писма властодршцима]. Helsingborgs Dagblad, Kultur, 3. август 2003. Ријеч putslustig је тешко наћи у рјечницима; овдје је преведена као burlesque (фр.) = putslustig, према Nordisk familjebok. Stockholm, 1878. с. 1355.
4 Hägglund, Kalle: Gasen i botten och flaggan i topp [Гас до даске и застава горе]. www.hagglundsforlag.se
5 Brev [Писмо] – Bra böckers lexikon 2000, bes – bruc. Höganäs: Bra böcker AB, 1995. с. 357.
6 „Прилажем овај мали предујам (то је за Вас лично, Ви разумијете)…“.
|