|
Међу такве књиге спада несумњиво и „Хисторија новинарства и медија у Босни и Херцеговини“, аутора др Шемсе Туцаковића, професора на Одсјеку за журналистику Факултета политичких наука. Ријеч је о првој хисторији новинарства и медија у БиХ, која даје преглед развоја писмености, штампе и електронских гласила. У свом пионирском раду професор Туцаковић доказује да се Босна међу првим земљама у свијету сусрела са писмом као основним обиљежјем цивилизације. Било је то прије 2.600 година. Босна се међу првим крајевима сусрела и са штампаријом, као једном од основних креатора духовног напретка, јер је штампарија омогућила масовну информисаност и масовно образовање, што је подстакло неслућени развој науке и технологије. У књизи аутор доказује да су медији били увијек огледало босанско-херцеговачког друштва, његовог стања, проблема и преокупација. Стога су мас-медији најаутентичнији свједок прошлости и својеврстан извор података за изучавање наше хисторије.
Босна и Херцеговина је једна од ријетких земаља на свијету чијим подручјем су протутњали најстрашнији ратови 20. стољећа. За њу су се отимала царства и краљевства. Више пута је била окупирана али никад покорена. Разни окупатори су преко својих новинара и медија настојали убиједити Босанце и Херцеговце да је њихова власт демократска и добронамјерна. Чинила је то преко својих медија Османска царевина, Аустро-угарска, Краљевина Југославија, фашистичка Њемачка, усташки режим, социјалистичка Југославија. Чинили су то преко својих медија Дража Михаиловић, Радован Караџић, Слободан Милошевић… Свједоци тих настојања су бројни листови као „огледало друштва“ свога времена и најревноснији регистратори догађања на БХ простору. О тој медијској прошлости говори књига др. Туцаковића коју данас промовишемо.
Посебна вриједност књиге је богата библиографија свих медија, како писаних тако и електронских који су оснивани у посљедњих 140 година, тачније од појаве првог листа у БиХ 1866. године до данас. Књига је и изазов за нове теме и подухвате на плану проучавања хисторије новинарства и медија. Стога се надам да ће она наћи своје мјесто, не само међу студентима журналистике и комуниколозима, него ће добро доћи свима које интересује хисторија босанско-херцеговачког друштва и државе.
|