|
Окупљени представници струке, њих 24, своја излагања усмјеравали су кроз живот и дјело овог врсног истраживача, по недавно исказаној оцјени – правог босанског Шлимана (Дубравко Ловреновић), највећег археолога на медиевалном пољу у Босни и Херцеговини, истакнуто препознатљивог по ископавањима и истраживањима Бобовца и Краљеве Сутјеске, столних мјеста босанских владара. Првог дана своје теме изложили су Томислав Анђелић, брат Паве Анђелића (Животни пут Паве Анђелића), те сарадници и колеге Вељко Пашквалин (Сјећање на др. Паву Анђелића као сурадника у археолошким радовима на терену), Анђелко Зеленика (Моја сурадња с Павом Анђелићем) и Лидија Фекежа (Допринос Паве Анђелића на пољу археологије). Вишестран интерес Анђелића прегледно су представили Емир Филиповић (Павао Анђелић и босанска средњовјековна хералдика), Елма Хашимбеговић (Културолошки концепт босанског средњовјековља у дјелу Паве Анђелића), Амир Клико (Територијално-политичка организација средњовјековне Босне у дјелу Паве Анђелића), Милко Брковић (Босанско-хумске средњовјековне исправе и Павао Анђелић) и Џудит Разон (Паво Анђелић у контексту еуропске археологије). Кроз призму Анђелићевих приступа, али и ширих тематских оквира које пружа босанско средњовјековље своја излагања дали су и Иво Голдстеин (Земљица „Босна“ у ДАИ Константина VII. Порфирогенета), Анте Шкегро (Бестоенска и Босанска бискупија), Дарко Карачић (Босна: насеље и/или територијално-административна јединица), Срећко Џаја (Добри Бошњани), Дубравко Ловреновић (Бошњачка рецепција босанског средњовјековља – генеза богумилског мита), Дејан Задро (Гроб Твртка I. Котроманића у цркви св. Николе у Милима), Леонард Валента (Весела Стража но политичким и трговачким раскрижјима босанског средњовјековља), Јозеф Ласловски (Вишеград (угарски) и Бобовац) и Есад Куртовић (Неке дилеме о војводској титули у средњовјековној Босни).
Другог дана научног скупа своје теме излагали су Дарко Периша (Фра Круно Мисило и његов рад на пољу археологије), Мирослав Барун (Босанско средњовјековље у опусу К. Драгановића), Љиљана Шево (Мотив кола на рељефима стећака – иконографика и стилска разматрања), Мирсад Сијарић (Хералдички елементи на приказима оружја на краљевским надгробним плочама са Бобовца), Жељко Иванковић (Босанско средњовјековље у народној предаји) и Енвер Казаз (Босанско средњовјековље и Мак Диздар). Међународни научни скуп посвећен др. Пави Анђелићу завршио је свој дводневни рад посјетом Фрањевачком самостану у Краљевој Сутјесци, Гргуреву и Арнаутовићима (Миле) код Високог.
Поред оправданог полазишта, посвећености научног скупа истинском представнику струке и добре организираности коју је понудио организатор на челу са проф. др. Марком Караматићем, ово научно и стручно састајање обиљежено је и низом пратећих карактеристика које и не припадају само генералним обиљежјима савремених састајања. Дакле, уобичајено, запажени приступи дати су од стране искусних медиевалиста; изазване и вођене дискусије ипак нису и неће бити ауторизиране а понајвише стога што цјелина радова није била излагана па су оне већ у полазишту остајале непотпуне и недоречене; импресивни приступи дати су од стране уважених гостију из Мађарске који су оправдали улогу западноевропских мјерила научне вриједности; по приказаном резултати скупа могу се очекивати у завидној обради путем предвиђеног зборника радова, нарочито уколико буду презентирани пратећи прилози који су представљани; по броју учесника и њиховој специјализираној тематској разноврсности скуп је могао бити и два пута обимнији а да се ни тада не очекује да сви сегменти Анђелићевог дјела и интереса аутора не буду испуњени итд., но, издвојит ћемо и неуобичајено, да се једна од главних карактеристика скупа огледа и у бројном учешћу младих истраживача, надолазећих стручњака и научних радника из Сарајева и Загреба, међу којима студената хисторије, постдипломаца и доктораната. Овој храброј поставци организатора млади аутори понудили су запажена и складно срочена излагања, без оптерећеног порива у непотребном доказивању ради доказивања, већ позитивно завидно, одајући у потпуности израз одговорног приступа пред понуђеним тематским оквирима повезаним за Паву Анђелића, истинског представника своје струке.
Лик и дјело истакнутог археолога и хисторичара др. Паве Анђелића овим научним скупом добио је заслужен печат насљеђа, а путем будућег зборника радова може се очекивати и значајнији одјек и потицај у даљем раду код ширег круга представника струке.
|