|
Мало статистике у облику факата да би се боље „разумио“ јубилеј – првих десет година Босанске поште. У фактима се каже:
- Босанска пошта је утемељена у норвешком градићу Мyсен, поред Осла, у августу 1995. уз помоћ норвешке владе која је, преко свог надлежног министарства, одобрила почетна средства за једногодишњи пројекат
- Први број изашао је у септембру 1995., на 24 стране, од којих су четири биле у колору. Штампан је у Indre Smaalenene Trykkeriet.
- Тираж првог броја био је 2.000 примјерака и дијељен је бесплатно према адресама које је редакција добила од УДИ-а.
- У првом броју писали су слиједећи аутори (према пласману у листу – од прве до посљедње стране): Гунар (: Gunnar) Берге, министар у норвешкој влади, Џевад Ташић, Харис Куленовић, Мехмед Хусић, Кемал Курспахић, Мирко Шагољ, Весна Ченгић, Тронд Дегнес, Даниал Ташић, Предраг Каришик, Анес Чустовић, Недим Браво, Халид Рифатбеговић, Фазлија Хебибовић, Милан Анђелић, Гаир Норман (: Normann), Јагода Билић, Мирослав Прстојевић, Узеир Буквић, Јасмина Мулалић и Хенинг Сетра (: Hænning Sætra), преводе је направила Ингер Репаја.
- У току једне године текстове у Босанској пошти потпише око 300 новинара, књижевника, пјесника, дјеце, младића и дјевојака и наравно читалаца који су и најважнији дописници из свих већих и мањих мјеста од сјеверног пола до југа Данске.
- Од 1. августа 1996. године Босанска пошта излази редовно сваког другог петка.
- У јуну 1998. штампан је први број посебног издања за нас Босанце у Шведској, уз помоћ шведских власти које су одобриле средства за једногодишњи пројекат.
- У септембру 1999. креће издање за Данску. На тај начин Босанска пошта постаје једини пројекат ове врсте који се реализира у три Скандинавске земље. Данас је Босанска пошта, захваљујући великој фамилији претплатника и не мање битно – оглашивача, лист који се углавном самофинансира. Босанска пошта је далеко најчитанији од свих листова из Босне и Херцеговине и простора бивше Југославије који се могу купити у скандинавским земљама.
У посебном додатку, а у склопу редовног броја Босанске поште, додатку који носи наслов Јубилеј, поред уводника Први број Џевада Ташића, своја сјећања на саме почетке Поште доносе и Кемал Курспахић, Мирко Шагољ, Тора Херуд, Харис Куленовић, Мехмед Хусић, Узеир Буквић и други. Поред текстова о сјећању на први број Босанске поште, објављена су имена, у знак захвалности свима који су у ових (минулих, првих) десет (10) били с нама, односно Босанском поштом. Иначе, додатак Јубилеј штампан је да 12 страница.
И на крају, можда је најбоље да се још једном „окренемо“ ријечима и мислима одговорног уредника Босанске поште Џевада Ташића који у свом уводнику Десетљеће записа и ово:
„Десет година је прошло од излажења првог броја Босанске поште. Покушали смо у овом броју подсјетити на то како смо започињали, кроз шта смо пролазили… Покушали смо се присјетити и захвалити свима онима који су на било који начин допринијели да се наш лист одржи и постане што јесте… Покушали смо да никог не изоставимо, а ипак ће се засигурно догодити да смо нехотично прескочили неко име или да нисмо поменули нечију заслугу коју је неизоставно требало поменути. Извињавамо се унапријед и молимо да се схвати да то није било из лоше намјере…
Наше је задовољство, наравно, огромно што је Босанска пошта дочекала десети рођендан и што је данас најчитанији лист међу људима у Скандинавији. Али, задовољство мора бити још веће, када се погледа колико и каквих се људи окупило и даље окупља око ње. Око три стотине нас потписује свој прилог на овим страницама сваке године. Био је од првог дана циљ да Босанска пошта буде лист који ће нам помоћи и на сваки начин користити у оним тешким избјегличким годинама, кад нам је добра и тачна информација недостајала као у рату струја или вода. Али хтјели смо да то буде и лист који ће се са задовољством читати, који неће ничим секирати и узнемиравати свијет који се јада накупио довољно за макар три живота.
То су нам циљеви и данас.
Хтјели смо да имамо нешто што ће нас окупљати на један нормалан начин, из потребе и из задовољства, а не због политике, због имена које носимо или религије којој припадамо или не припадамо.
Хтјели смо да направимо нешто што ће људи у овом страном свијету осјећати и прихватити као своје.
Ако бројке оних који сваког другог петка примају Босанску пошту и број имена који се у њој потписују могу да измјере нешто, онда могу да буду мјера колико смо у томе успјели.
Босанска пошта је постала готово члан породице највећег броја наших босанских фамилија и нешто око чега се окупља највећи дио наше повелике босанске фамилије у Скандинавији.
То није комплимент само редакцији. То је комплимент свима нама.“
Али, драги и уважени садашњи и будући читаоци и сарадници Босанске поште, ипак се морамо сложити у једној ствари: одговорни уредник, господин Џевад Ташић је срце, мозак и душа – Босанске поште. Зар не!!!
|