|
Повијесни подаци
Ова џамија представља обновљену Хабил-ефендијину или Турбе џамију, поново сазидану на мјесту старе. Други доказ за ово наше тврђење је налаз у консигнацији неауторизованог плана из 1789. године, гдје се доња џамија у близини позоришта назива џамија Хабил еф.
Хабил еф. био је познати београдски муфтија. Вјероватно по традицији остао је назив џамији према занимању оснивача. У дворишту џамије покопано је тијело Кара Мустафа-паше, послије катастрофалног неуспјеха похода на Беч и његовог погубљења 1683. године по налогу султана – задављен је свиленим гајтаном а његова глава је послата у Једрене султану у руке, а укопана је у главном мезаристану.
Како је тијело везира Кара Мустафа-паше ту покопано у дворишту Хабил еф. џамије, саграђено је турбе на мезару, повећана је плаћа службеницима џамије. Можда је од тог времена – покопа тијела Кара Мустафа-паше, Хабил еф. џамија и прозвана „Турбе џамија“ чији је назив трајао до краја XIX стољећа. Ова џамија је у периоду аустријске окупације у времену 1717–1739. године била претворена у војну болницу, која је уцртана 1740. године у плану. Послије поновног доласка турске војске 1739. године након аустријског пораза код Гроцке исте године џамију је обновио дефтедар Ахмед еф. За душу свог оца, који је граничио са имањем и кућом београдског муфтије, по чему је и ул. у Брушовом плану онда записана Муфти гассен.
Турбе џамија, која је била у близини Бајрам-бегове џамије, служила је након отварања Београдског позоришта за смјештај позоришних ствари, за разлику од Бајрам-бегове џамије, која је била претворена у котловницу позоришта, а потом је од народа добила назив „Кара џамија“. Бајрам-бегова је џамија процијењена на 120 дуката, а имала димензије тлоцрта 15,00 x 15,00 м, а Турбе џамија процијењена је на 80 дуката, а имала је димензије 11,00 x 11,00 м.
Архитектура
У Јоксимовићевом плану, који је проводио нову регулацију Београда, утврђено је, да је Турбе џамија имала тлоцрт објекта 11,00 x 11,00 м, а висину до врха кубета (куполе) 16,00 м. Објекат је припадао једнопросторној поткуполној џамији, са неуобичајеним рјешењем завршног дијела грађевине, гдје су се изнад пандантифа налазиле куполице на угловима са доста високим тамбуром, шестокутног пресјека, што је истиче са доста складним пропорцијама укомпонованих елемената, једноставне и допадљиве архитектуре фасада – неуобичајене за балканску исламску сакралну архитектуру. Слично рјешење налазимо код Хусеин-пашине џамије у Пљевљама, која спада у мали број поткуполних џамија које нису страдале од вандала новог времена, који су уживали у рушењу сакралних исламских објеката, посебно оних који су имали висок ступањ вриједности и били су под заштитом државе. Још горе, што су те хорде рушитеља тјерале и понижавале народ са дрвеним палицама караџа, да сам сруши елементе на објектима који нису срушени и очисти отпадни материјал и одвезе га на депоније отпадног материјала и сметљишта, а простор уреди за паркинг простор.
Иначе, грађевина на видљивим фасадама има по два отвора који се завршавају шиљатим луцима. Постављен је подесни вијенац, а затим се зид без отвора доста високо диже до кровног вијенца. Дакле, почиње пријелаз у осмокутну основу тамбура. Како четири стране тамбура заклањају куполице, прозори су постављени само на остале четири стране у равни фасадних зидова. И ови прозори су били завршени шиљатим луцима.
Купола је ниска покривена оловом, као и угаоне куполице.
У Старом Мајдану, 2005.
|