|
Тај савез осиромашеног витеза са сиромашним сељаком пун је дубоког социјалног и психолошког значаја. Из њега потичу најдуховитији дијалози витеза и сељака, идеје и живот, теорија и пракса, глава и стомак. То је сусрет прошлог и садашњег, апсурдног и свакодневног, модерни дијалог подвојене душе, први своје врсте у књижевности. Главни јунак Сервантесов је изван свијета, и утонуо у себе, и у додиру са спољним свијетом он добија све нове и нове ране због чега протествује искрено и свјесно својом личном судбином. То је нови и виши облик реализма, који људе приказује у свој њиховој многостраности и противрјечности. Идеалист и сањалица, фантаст и моралист Дон Кихот и Санчо Панца, близак животу и везан за земљу, дух и тијело, прошлост и садашњост. Двије супротне стране јединствене друштвене стварности.
Сервантесову праву величину није схватило његово доба. Двије стотине година послије своје смрти, ушао је у Мадрид на рукама народа. Његова статуа је свечано постављена. Онај који упозна истину и нађе снаге да је каже трајан је као камен.
Ове, 2005. године обиљежава се свуда 400 година Дон Кихота у свијету. Захваљујући Шпањолској амбасади у БиХ – мостарски Центар за културу приредио је изложбу на тему ове велике обљетнице (отварање изложбе било је 21.06.2005. године) а са овим драмским читањем текста Хајнриха Хајнеа Центар за културу даје свој властити допринос овом изнимном културном догађају.
* * *
Знаменити њемачки књижевник Хајнрих Хајне (1797–1856.) пише предговор за њемачко издање Дон Кихота обогаћено илустрацијама Густаве Дорéа (1832–1883.). У свом изузетно надахнутом предговору за ово издање између осталог каже и ово „… како је тешко заложити се против ускогрудости, ругобе и, прије свега, против силе времена, а за будући и напредни живот…“
А и сам је спадао у оне пјеснике који су стално и досљедно прогањани. Умро је у изгнанству у Паризу а његов живот је показао колико је лицемјерства и ругобе, неразумијевања, ускогрудости и заосталости било сабрано да отрује живот једног изванредног људског генија, да савије једног пјесника. Прогоњен је као франкофил, као Јеврејин, као социјалист. Још за његовог живота било је покушаја да се уништи његово дјело. Али га је оно надживјело – успркос покушају књижевних жандара и духовних лакеја владајућих сила да то учине.
|