|
Што је простор?
Са мојим ученицима, старим негдје око дванаест година, сам о појму простор разговарала на што више различитих начина. Спонтано су и сами откривали срж и димензије тог израза, који означава нешто нематеријално, ограничено или неограничено, гдје се тијела налазе или крећу. Колико је простор важан можемо темељити тиме што државе имају чак и министарства за околину и простор. Све се свело на неку игру од које смо се нешто научили а на крају и израдили више радова.
Чиме га ограничити?
Почели смо сат са обичним питањем, што је велико, веће и што највеће. Са одговорима смо се задржали на зградама, небодерима, све док се дјеца нису сјетила свемира. Поставила сам им питање колико је велик свемир. Одговорили су ми да је то бесконачан простор. Прешли смо на примјер простора, који је ограничен са најмање једном тачком. Навели смо раздаљину између Земље и Мјесеца.
Простор смо ограничили једном линијом тако, да смо оловком, по средини школске клупе у којој сједе по два ученика, повукли црту. Тако смо га раздијелили на твој и мој простор. Зашто полиција понекад више метара огради простор? И простор за паркирање аутомобила мора бити обезбјеђен и чуван. Како настаје унутрашњи простор. Треба га ограничити зидовима, подом или стропом. Са више површина ограничен простор су ученици најбоље познали. Соба, кућа, блок, кутија, ормар, градски зидови, и још много тога су знали набројити.
|
Кућа, рад ученика Основне школе Бежиград
|
|
Као крајње ограничен, спознали смо затворен простор (затвор, самица, затворени одјел у болници).
Колико различитих простора имамо?
Код навођења примјера питала сам моје шестошколце и о страху пред отвореним или затвореним простором (клаустрофобија, ксенофобија). Неки су ми свој страх добро приказали. Многошта су знали о зрачном простору, о промету на небу, о примјерима несрећа ракета и авиона. Не смијемо заборавити ни на морски простор и то ко живи у њему и од њега. Да не зађемо на какве политичке препире треба знати, да сватко има свој простор под сунцем, свој животни простор. Већ смо свашта набројили кад смо се заједно присјетили да неки људи имају или требају свој маневарски простор. Многи нови изрази мијешали су се са старим и познатим. Нисмо заборавили да се простор може некоме уступити (у аутобусу), а у кину или казалишту можеш га осигурати, резервирати. Дечки су знали одговорити и на питање шта је казнени простор код ногометне утакмице: дође нам 16,5 м лијево и десно од гола у игралиште. А у рукомету вратарев простор је „шест“ метара у којем вратар смије интервенирати и руком, и у којем се прекршаји кажњавају. Кад се трчи ту је стартни и циљни простор.
Дјевојчице су већ чуле за простор у строју, али су их дечки допунили у познавању простора мотора (кубици).
Још су мозгали, такмичили се, ко би још нешто именовао, што још нисмо споменули, па су набрајали све од зграда, зрачних јастука, подземних ровова, тунела… који простор је сусједни, боравишни, осигуран простор, простор за објед, дневни простор, тоалетни, ВЦ ... новоуређени простор, радни, погодан, простор на серверу, виртуални простор, пословни, туристички и културни простор, простор за опуштање, спремишни простор, може бити одговарајући или захтијева реконструкцију. Сајмови су простор гдје се сусрећу понуда и потражња из подручја коју сајам покрива. Тамо је излагачки простор. Подсјетила сам их, да простора може и нестати, као на примјер у свесци, на разгледници, у пртљажнику возила и простом оку невидљиви простор (међућелијски, микро простор).
Као полуотворен простор навели смо зидом, површином ограничен простор: балкон, тераса, аутобусна станица, купалиште, паркиралиште, игралиште…
|
Кишобран, рад ученика Основне школе Бежиград
|
|
Колико простор има димензија?
Преко појма до стварности питали смо се ко планира простор и колико заправо има димензија. Тешко је то одговорити, чак да и нетко зна одговор није га лако утемељити.
За архитекту то су три, а тко зна да ли би то Ајнштајну (: Einstein) било довољно. Он каже да се простор укриви, разапре, растегне. Нек то код физике обрађују. Како настаје унутрашњи простор. Треба га ограничити зидовима, подом или стропом.
Зашто је простор драгоцјен?
Људи понекад одлазе у ненасељене крајеве и траже ненасељен простор, јер им не одговара пријашњи простор. Али ту се може и погријешити: нетко већ заузима простор.
Угрожени простор је простор у којем се може очекивати нека појава или је већ присутна. Ако простор није довољно зрачан, превелика концентрација отпада у зраку може код осјетљивих људи проузроковати главобољу или алергију коже, подучили су и они мене. Кажу, учили смо то код биологије.
Да ли је неки простор примјеран за неку намјеру, животну ситуацију правилно је да одлучују стручњаци. Они мјере земљишта, фотографирају, цртају, узимају узорке да би на крају дали неку синтезу. С простором се највише сусрећу урбанисти, просторни архитекти и архитекти. Они због различитих потреба човјека улазе у простор и заједничке површине земљишта, шумске површине, од равног до стрмог терена, преобликују га за разне намјене као што су паркови, дрвореди, улице (широке главне или уске попрјечне), тргови свих могућих облика од овалних, округлих, квадратних, отворених или затворених, шеталишта, стазе и стварају урбанистички простор. Ријеч „урбс“ је латинска и значи „град“, зато под том реченицом разумијемо планирану градњу насеља. Понекад она настају и непланирано, па нису у складу са околином.
Какав је био наш задатак?
Поједини нису познавали све те термине, разраду простора у шуштини водила сам на табли. Задатак ученика је био самосталан рад из жице, који је представљао ограничен простор намијењен игри и разоноди. На часу су тако настали вртуљци, љуљачке, зрачни балони, љуљајући коњићи, тобогани и пошто је материјал била жица, дозволила сам да ученици стварају са „обавезним наочалама на носу“.
Можете се и ви одлучити за исти мотив. Ако вам се не свиђа мој, ту су и разни пројекти, казалишне сценографије, небодери, макете насеља, дом или дјечја соба. Занимљиви су и радови полуотвореног простора купалиште с базенима, свлачионицама, скакаоницама, лежаљкама, киоском за сладолед...
Анка Зуљан
ликовни педагог на Основној школи Бежиград
Љубљана
* * *
Изјављујем да је горњи чланак моје ауторско дјело, није препис или превод туђег рада. На сликама су радови мојих ученика. Извињавам се лектору због грешака у тексту, које су настале због мог недовољног познавања језика. За рад не желим никакав хонорар, вољела бих само извод ревије МОСТ са објавом.
Питам се, да ли ће се наћи простор у часопису за објаву.
Анка Зуљан
Цеста 24. јунија 68
1000 Љубљана
Словенија
Телефон: + 386 1 561 1005
Е-пошта: april@siol.net
|
|
Задња измјена: 2005-06-08
ISSN 0350-6517
Copyright © 1995-2008 Часопис Мост · Мостар · Босна и Херцеговина
Design by © 1998-2008 Харис Туцаковић · Шведска
|
|