|
Стари мост у Мостару никада није претендирао да буде ништа више до прекрасни лук наших прадједова, мјесто којим је Алекса ходио беспоштедно желећи утиснути сјећање свима нама о предивној Емини док је Хамза Хумо искрено градио темеље претпоставкама бољег живљења на овим просторима.
Стари мост у Мостару је за мене још као особи чије коријење иде од Почитеља и Бегића ондашњих па све до утканости у мостарско ткиво рођењем прије нешто више од четири деценије био и остао дјечачки сан. Нисам једном помислио као дијете (а ни сада нисам далеко од тога) како би било лијепо скочити у зелену ријеку са највише „тачке“ овог каменог љепотана. И онда изронити и бити „главни међу рајом“ – мостарском. Баш к’о Емир Балић.
Стари мост у Мостару је у времену који сматрамо својим био никада прекинута веза двије обале која је вјештачки и то само на тренутак, нестала или како пјесник рече „... ја сам само скочио доле ... изрониће стари ... за оне који га воле...“, да би се поново родила као феникс сутрашњице – феникс надања у бољитак људи... драги моји, људи... грађана и народа ових простора.
Стари мост у Мостару је све оно што нам се дешавало у ових протеклих петнаестак година. И патња студента и професора... И сукоби и мирења Ахмеда, Милана и Мариа... И жеља, и бол, и судбина свих нас Босанаца (али и Херцеговаца). Судбина предодређена да „изрони“ из блатњавог мора омеђеног подјелама и раздорима. И искључивостима шејтана национа и аждаха неокомунизма.
Да изрони како би опет покушали градити толеранцију, разумијевање и поштовање. Стари мост у Мостару јесте и Вележ и Бијели бријег. Али и Зрињски и Херцег Стјепан Косача. И Алија Кебо и Драган Маријановић. И Позоришна кафана, али и Позоришна кавана. Он, да ОН, јесте и СВИ ми који смо макар дио ћилима исткали у циљу боље и квалитетније егзистенције унутар овоземаљског живота.
Стари мост у Мостару јесу сви они пјесници што походе Шантићеве вечери поезије жестоко опирући пошастима подјела и неразумијевања.
Извртање чињеница око Старога моста (новог старог ондашњег данашњег) иде као сумпорна киселина у лице онима који то чине. Јер...
Стари мост у Мостару јесте парадигма тисућљетне Босне (а и Херцеговине). Баш зато!
Бугојно, 16.07.2004. г.
|