|
Након Увода – од кабинета ликовног одгоја до Галерије, у којем Сарајлић подноси сажето извијешће о путу који је прешла ова институција за 40 година постојања и рада, слиједи врло интересантан одјељак под насловом Љетопис Галерија 1964.-2004. Од годишта до годишта, крајње рационално, пред читатељем дефилирају умјетници и културни посленици, најзначајније личности културног и политичког живота, садржаји на чијој се реализацији Галерија ангажирала. Можда би и тек, овлашна статистика о укупном броју умјетника, дјела и садржаја показала, како високо мјесто у културном животу Тузле и Босне и Херцеговине.
Слиједи одјељак Одржане изложбе 1964.-2004. а пред читатељем се отвара блистав простор изложбене дјелатности ове куће, па помишљамо на све могуће рефлексије, утјецаје и прожимања која су се догодила у људским предоџбама, посебно умјетничким доживљајима у сусретању с обиљем идеја и ликовно-естетских постварења.
Врло значајан сегмент активности Међународне галерије портрета Тузла, све вријеме њезинога постојања и рада, била је издавачка дјелатност којој је у овој књизи посвећен одјељак Издања Галерије 1964.-2004. Ријеч је о изнимно богатој библиотеци књига, каталога, афиша, плаката, позивница, публикација у функцији праћења галеријске дјелатности.
Из одјељка Остали културни садржаји у Галерији, сазнајемо у којој мјери су просторије Галерије биле отворене и посјећене посебним поводима, као што су представљања најразличитијих књига, мали концерти класичне музике, свечаности поводом значајних датума и догађаја, комеморације и бројне друге манифестације.
Посебан одјељак, насловљен Умјетници који су Галерији поклонили своје радове 1964.-2004., аутор књиге је осигурао онима који су својом великодушношћу обогатили фундус Галерије. Тако сазнајемо да је ријеч о врло великом броју људи и још већем броју умјетничких дјела. Уистину, импозантан је број Аутора Галерије о којима ова књига доноси податке као индекс имена. Посебан индекс имена насловљен је као Непознати аутори, страни аутори, који је такођер, врло импресиван.
Можда је најинтересантнији одјељак Библиографија чланака о дјелатности Међународне галерије портрета Тузла 1964.-2004., јер се у њему зрцали мјесто и улога институције у принтаним медијима. Приређивање овога одјељка књиге био је изузетно велики и одговоран посао. Ријеч је о 2.052 библиографске јединице наведене у складу с професионалним и научним захтјевима обликовања и навођења, а у продужетку дат је и Абецедни регистар аутора, који цјелокупну грађу чини врло употребљивом.
Из прегледа је видљиво да је Међународна галерија портрета Тузла, на својој страни имала врло одане пратиоце, међу којима је и један број таквих, који би од текстова којима су пратили рад Галерије могли данас направити и властите књиге врло пристојног обима. Такви су: Агић Нихад, Алић Синан, Авдић Екрем, Бикић Мато, Илић Драгољуб, Ковачевић Станислав, Шљивић Ферид и др. Највећи број текстова објавио је Ковачевић Станислав као дописник сарајевског Ослобођења. Преко 160!
Књига има и Абецедни регистар иницијала и анонима.
Монографија Међународна галерија портрета Тузла 1964.-2004. доноси лијеп број фотографија и репродукција из објектива Мирослава Хлубне, Славка Забуша, Дарка Забуша, Фарука Ибрахимовића, Томислава Тројака, Гојка Сикимића, Аднана Хаџиефендића, Амела Емрића, Роберта Андрејаша, те из фотодокументације Витомира Павловића. Корице је ликовно обликовао Здравко Мићановић. Књигу је дизајнирао Дамир Јахић, а квалитетно штампао на 150-грамском мат папиру за умјетнички тисак и тврдо увезо Харфо-граф д. о. о. Тузла.
|