|
Бескрај онога што називамо духовно увијек је био извор чуда и неслућених људских настојања да се путем дубоких посматрања проникне у мистерију и докучи оно чудесно, заводљиво и магично. Они који су осјећали, видјели и доживљавали живот интензивније, дубље и драгоцјеније, стварали су и остављали своје трагове кроз стољећа а хисторија баштини у свим врстама умјетности такве људе и њихова умјетничка дјела. Преко стварања отварали су се и путеви до нас самих јер нам је њихова умјетност могла понудити много више од онога што називамо мисаоно или пак визуално. Јако поштујем изреку славног Леонарда Да Винчија: „Гдје дух не управља руком која ствара, тамо нема умјетности“. А сликарска идеја је много мање значајна од начина на који је она успјела да се умјетнички оствари и изрази.
Сликар Саво Рупић опчињен је покретом исто колико и бојом и наглашено је све оно што је важно за овога умјетника у ситуацији коју нам жели приказати. На овим сликама, заправо, сустижу се различита, узбуркана осјећања која врију. Све је у неком великом кораку и замаху. Његови оштри потези, каткада оном замишљеном дају необичан изглед, па нам се на тренутак учини да хармонију боја и облика морамо тражити и препустити се ковитлацу који у нама буде кратки, бијели, потези киста. На платну Саве Рупића доминира покрет и као да се све некуда креће без могућности да се стане, предахне, па настави даље. Прича киста у којој се јарке боје утапају у загасите и њежне све оно жуто, плаво, црвено, црно у својим контрастима остварују неочекивани склад. Врелина и усковитланост дио су и слика на којима се назире пејзаж или је неки крајолик само дио привида који бјежи и сваки час изгледа друкчије. И чини се да на овим сликама није од превелике важности која је сликарска техника примијењена или пак који су мотиви третирани. Овдје се унутарње сликарске визије остварују на крајње транспарентан начин неовисно о својствима употребљаваних материјала, који само утјечу на формалне карактеристике дјела а умјетниково хтијење своје замисли остварују снагом умијећа. Емоције на сликама Саве Рупића, изливене су пред наше очи као нешто што не припада само једном времену и простору и што можемо посматрати као in continuo… Ваљда је у томе и чар умјетности…
____________________
Отворење изложбе слика Саве Рупића, академског сликара из Требиња.
У Мостару, 26.04.2007. године
Центар за културу
|