|
већ више од шест мјесеци нијесам у прилици да читам часопис Мост. Хтио сам у више наврата да те питам шта се догађа и каква је његова судбина али нијесам имао снаге за то јер сам се, поучен мојим искуством са већ подавно угашеним часописом за књижевност Овдје чији сам био уредник, бојао сличне судбине рушења још једног Моста међу културама и списатељима различних стилова, опредјељења и провенијенција.
Ипак, проналазак мартовског броја Моста на интернет адреси обрадовао ме је и дао неку нову снагу, вјеру у списатељску мисију и, што је најважније, наду у изградњу мултикултурних вриједности цијелог нашег простора. Ипак, поред свих ломова и траума, треба вјеровати да наш Мостар може изаћи из мрачног тунела националне једноличности и саможивости и опет постати симболом мултиетничког склада, љубави и стабилности, јер Мостар заправо представља бескрајни мурал три тако супротстављене, али опет судбински и пупчано испреплетане, вјере које га чине можда најмедитеранскијом чаршијом на свијету у што сам се и лично увјерио када сам гостовао на Шантићевим вечерима поезије 2005. године, упознајући галерију сјајних списатеља и грађана, ово грађана мислим првенствено у етничком смислу из разлога што је једина нација овог Града заправо Грађанин у античком поимању те ријечи.
Подгорица, 4. мај 2007.
Борис Јовановић Кастел
Читам у Ослобођењу приказ Моста. Богами, лијепо је то урадила Ангелина Шимић.
Честитам ти још једанпут. Редакцији такођер.
Хвала Ти за повјерење које ми указујеш објављивањем мојих текстова.
Од Бога Ти здравље и добра срећа, од мене најбоље жеље. Твојима и Часопису такођер. Селам и поздрав члановима Редакције. Држите се људски и јуначки.
Атиф Кујунџић
Драги мој, велики и истински пријатељу, Алија, све Ти ово пишем због „Моста“, којег си Ти и твој дух, Твоја изузетна хумана човјечност, људска етика и достојанство, учинио правим грађанским часописом гдје сријећем и Бошњаке, и Србе, и Хрвате, и Црногорце (баш бројно), али и људе са свих меридијана без обзира на вјеру и нацију. Али, премећем по свијести и не могу да се сјетим још једног таквог часописа на просторима држава насталих злом и паклом из некадашње СФРЈ.
Истрај Алија, молим Те.
Лале Новичин Брковић
Лондон, Енгланд
Допрла је до мене вијест да сте ми објавили причу „Дјеца која су вољела свијет“. Шаљем Вам једну нову причу која карактеризира овај наш рат, нарочито неправедни према дјеци. Захваљујем Вам још једном и молим Вас објавите и ову причу. Подиже се у Сарајеву споменик погинулој дјеци, те ова прича би могла у Вашем угледном часопису попратити тај датум у хисторији наше земље.
С поштовањем, Анета Крстић-Бенац
… тотално сам се разочарао у Тебе. Био сам недавно у Мостару и сазнао за промоцију „Црте“ и нажалост купио је. Црту си добро описао, само ниси рекао да ће те једног дана остати и без црте… Толико се Хрватима увлачите у гузицу да је више постало блазирано. Мостар је њихов…
Другом приликом опширније…
Поздрав од искреног Србина (Добој)
|