|
Високе бијеле зидине галерије украшене фотографијама осликавају живот и традицију Бошњака одајући раскошност у стилу. Овдје топлина зрачи јаче од сунчеве свјетлости.
– Драги беже, шта Вас је то навело да далеко од свога дома, више од пола стољећа, сакупљате књижице о Босни?
Слутим да Ваш одговор лежи у кући књиге коју сте деценијама градили одани свом ентузијазму.
Иако је са супругом Татјаном деценије провео далеко од родне груде, бег је живио за своју Босну и знао да ће јој се једном вратити. И заиста, вратио се.
Идеја о формирању једне библиотеке на подручју Босне и Херцеговине која ће имати монументалне материјале за истраживање босанске хисторије сусрела се са стварношћу. Педесет хиљада књига чекало је да стане на полице.
Вакуф Адил-бега Зулфикарпашића дјелује у Сарајеву од 24. маја 2001. године. Библиотека је осавремењена и приватно је власништво ове чувене беговске породице. Посебне просторије у виду соба, одвојене једна од друге чине одјеле по којима библиотека функционише.
На одјелу босанске периодике чувају се часописи босанске старине: „Босански пријатељ“, „Сарајевски пријатељ“, „Бисер“, „Бехар“, „Гајрет“ и други новији часописи.
Одјел „Богомила“ обухвата период средњег вијека у Босни.
Одјел Турска садржи комплетну граду Турске, подијељену на предметне одреднице које се односе на:религију, умјетност, монографски материјал и публикације из периода Османског периода до данашње републике. Ту се налазе и одјели: „Исламика“, „Одјел за рукописе“, „Босника“, „Балканика“, „Југославика“, која обухвата све бивше републике и „Одјел поклона“.
Веома је примјетан „Одјел поклона“. Та богата збирка садржи донације приватника и других. Велики дио грађе Адил-бег и Татијана су купили властитим новцем.
Њих двоје су константним радом највише допринијели да се у Сарајеву оформи једна оваква библиотека.
Oва културно-знанствена институција креира правце свога дјеловања на бази перманентног отварања према јавности. Укупан архивски фонд библиотеке који данас износи преко осамдесет хиљада књига укључујући и богату галеријску поставу доступан је научним радницима и свим истраживачима којима могу послужити при изради одређене радње и хисторијске студије. Корисници библиотеке у највећем броју су студенти, магистранти и докторанти. Књиге се читају у пространим освијетљеним читаоницама, без партиципације, чланарине и било каквог другог плаћања.
Бошњачки институт је отворени тип институције који своју отвореност темељи на свакодневној доступности својих простора предвиђених за осмишљавање културних програма, промоција, дискутирања, округлих столова и семинара, изложбених и других ликовних активности. Овдје су промовисане књиге бројних аутора као што су књиге академика проф. др. Мухамеда Филиповића, Ирфана Ајановића, хафиза Абдулаха Будимије, Мухамеда Хаџијахића затим доцента Факултета политичких наука у Сарајеву др. Енвера Демировића, књига шведског аутора Аугуста Хајмера, књига проф. др. Џевада Карахасана, турског аутора Недима Гурсела, књига Нијаза З. Алиспахића и бројне друге.
Промовисана је и четврта годишњица постојања и излажења часописа „Зехра“ у организацији женске едукационе организације „Кевсер“ која се десила маја 2005. године.
У Бошњачком институту протеклих година одржано је небројено много концерата класичне музике домаћих и страних умјетника, изложби фотографија затим једна видеопрезентација о босанској краљевској династији Котромањића, промоција заједничке поштанске марке ЈП БХ Пошта и Q Пошта, аукција и модна ревија „Босанских рукотворина“ те мноштво осталих културних манифестација које указују на богат културни садржај института .
Отворена је и сурадња Бошњачког института како са сличним институцијама и универзитетима у земљи и тако са институтима и културним организацијама у иноземству.
– Драги беже, колика снага лежи у Вама?
– Ја Вам се захваљујем, у име моје генерације, у име свих оних који су крочили у просторије института и будућих корака који ће се кретати у истом правцу.
|