|
Вечерас сам расплела све што се
Расплести може: косу, прсте, руке и чворове,
Аријаднино клупко вуне
Пенелопино ткање.
Мирисом заводнице пркосим
Овој бурној ноћи
И неукротивој моћи Развигора
Док ватра гута цјепанице, грјешне мисли и заблуде.
Вечерас сам испекла крух
У инат празнини собе
Нека глупа празнина зна да ме унутар
Рушевних зидова заборављенога дворца
Јог увијек има!
Вечерас сам написала пјесму
Доказујући себи и стиснутом свијету
Да је зима само привид,
Стање душе на титравом свјетлу.
|