Боравак у Аустрији представљао је прави изазов и инспирацију за интелектуални ангажман Салке Шарића који ће касније остати забиљежен у часопису Мост и у неколико монографских публикација које представљају праву драгоцјеност за изучавање културне историје Мостара. Боравак у тамошњим музејима и архивама отворио му је чудесан и раскошан до тада широј јавности непознат ишчезли свијет везан за културно послање појединаца, друштава и институција у Мостару, посебно у периоду аустроугарске управе 1878-1918. године који је био и најплоднији у вишевијековној историји града на Неретви. Али све је почело у вријеме када је био чврстим нитима везан за театар коме је остао вјеран до данашњих дана.
Рођен је у Мостару у коме је завршио основну и средњу школу. Млађахни Шарић је почео спознавати живот на Балиновцу и Барама о којима ће касније оставити драгоцјени писани материјал препун историјских података корисних за историчаре.
При Народном позоришту Мостар којим је маестрално управљао прави господин и врсни културни посленик Сафет Ћишић, похађа двогодишњи Драмски студио, успјешно га апсолвира и од тада његова животна стаза је везана за театар.
Стаза га даље води у Београд гдје седамдесетих година прошлог вијека полаже испите на Унутрашњој декорацији и Позоришној академији. Млади Мостарац спознаје чари театарске умјетности маштајући да своја стечена знања пренесе у Мостар и врати дуг своме граду. Такви пориви својствени су Мостарцима и управо због тога су се готово сви након студија на домаћим и страним универзитетима враћали у свој родни град. Занимљиво је да Шарић под утицајем Џона Митана, менаџера новооснованог интернационалног експерименталног театра Е. Д. напушта пријемни како би се као глумац прикључио овом театру. У њему је дјеловао све до 1975. године када је престао са радом али судбина га након тог ипак веже за италијанску драмску активност. У сусједној Италији похађао је неколико глумачких специјализација као што су: Школа егзалтиране глуме (1972.) коју је водио проф. Стан Вембрк (Њујорк, САД), Школу карактерног плеса у Риму (1974.) код проф. Ани (: Annie) Форстер, Школу сценских импровизација код проф. Морта Клерка (: Clark) (Њујорк, САД) – школа се одржавала у Дандалку, Ирска 1979. и Школу уличног театра и кловновских техника код проф. Еве Сален (: Sahlén) из Вестероса (: Västerås) у Шведској итд. Само летимичан преглед на овај сегмент његове едукације изазива осјећај респекта премда град Мостар никад није препознао Шарићеву вриједност нити је знао пружити руку умјетнику великог знања и искуства.
На Филозофски факултет у Задру уписује се 1981. године. Опредјељује се за одсјек социологије ОКД и након апсолвирања узима дипломску тему Покушај критике натуралистичког метода у умјетности код проф. Ђуре Шушњића. Дипломски рад одбранио је 10. јануара 1986. године. Он је један од ријетких мостарских глумаца који је прошао респектабилне специјализације интернационалног карактера и уз то дипломирао на високошколској установи.
Слиједи повратак у Мостар гдје постаје члан Позоришта лутака у коме активно ради пуних 18 година остављајући дубоку бразду у животопису ове куће и својим изврсним глумачким креацијама доприноси стварању њеног имиџа.
(наставља се)
|