|
Neutjeshnoj i nespokojnoj Lejli
Ne mogu pogledat u lice
Tuzhnoj majci Srebrenice
Ne mogu uspravno stajat
U strahotnoj osami ulice
U one strashne dane
Oni shto po zlu prodjoshe
Tragove krvave ostavishe
I zgazhene bijele ljiljane
Kishe su saprale suze i krv
I rane u nebo zagledane
Nad njima strazhare tishine
Grle ih tmine i tihe dubine
Kosturi kuc'a zjape u praznine
Kao otvorena usta mrtvaca
U pustosh shutljivih nebesa
Ruke su i muke urasle u jauke
Snadjoshe ih sudbine zlehude
Uzalud suzu pushtash i chekash
Kao da ne znash Lejlo zhalosna
Mrtvi se do svesudja ne bude
Nema nishta tako strashno
Tako glasno i tako jasno
Kao kamen koji c'utanjem
Nijemim i strogim
Iz dana u noc' iz noc'i u dan
Kao prstom sudbine
Sve mrtvo i zhivo opominje
Tako mi Lejlo svega
I zhiva milostiva Boga
Nema ovdje poezije
San okovan tamom
Ide da me kamenuje
|