Досадашња истраживања злочина почињених у Јасеновачком концентрационом логору смрти, махом, била су унапријед опредјељивана идеолошком и политичком матрицом хрватске и српске политике. У том смислу, жртве Јасеновачког логора смрти су бескрупулозно злоупотребљаване и омаловажаване углавном у настојању да се број жртава из корпуса српског народа неодговорно преувеличава или од хрватске стране безобразно и неодговорно умањује.
* * *
Насрећу, увијек постоје и сјајни, самозатајни и раду одани људи, који су на послу и када цијели свијет и његова савјест спавају. Они имају дугорочне циљеве и детаљно разрађене планове за њихово достизање ради опћег бољитка. Раде in continuo. На њиховом трагу су дјела која у свему надилазе опаку и неувиђавну садашњост, али и животе сувременика који нису имали у виду и могућност таквога односа према прошлости и садашњости, према себи и другима.
Рекосмо, насрећу, јер, да није таквих људи, тешко да бисмо понекад разумјели и сами себе. Наиме, они и њихово дјело, нису тек бљесак и проминуће. Они су моћно свјетло које обасјава вријеме и генерације, догађаје и друштвено-економске формације, њихову смјену и афирмацију и нуде стваран наук за будућност. Уствари, покушавамо прићи човјеку и књизи, аутору – Нихаду Халилбеговићу и његовој књизи Бошњаци у Јасеновачком логору.
* * *
У цјелокупној својој повијести, Бошњачки народ био је у позицији потискиване супстанце, отискиване на периферију сваке могућности афирмирања у распону од одрицања имена и поријекла, права на вјеру и нацију, до превиђања и отвореног његових стварних жртава у трагичним временима. Бошњачки свијет је тако опстајао Божијом Вољом и својим виталитетом на самом рубу ништавила. Очито, судбина народа не може зависити само од нечије зле воље и безумне политике, а злочиначке замисли, подупрте и војном силом, не могу бити довољне да униште један народ. Остат ће барем двоје људи, баш како је све и кренуло од Адама/Адема и Еве/Хаве. Живи контекст народа, насупрот свим изложеностима, док је Божије Воље, увијек има стварне изгледе.
Пишући о Концентрационом логору смрти у Јасеновцу, Нихад Халилбеговић се креће сигурношћу истинског познаваоца прилика у Независној држави Хрватској, која је као квислиншка творевина још и подијељена између Њемачке и Италије. Тражећи излаз у томе што ће максимално опонашати и личити на Трећи рајх, Независна Држава Хрватска је дошла у ситуацију да сличност оствари управо на најгори начин. Све функције државне власти функционализиране су како би се организирао рад једног од најзлогласнијих логора у Еуропи. У том смјеру су доношени закони и организиране институције, потребна средства и снаге.
Јасеновац је постао једно од најзлогласнијих стратишта Другог свјетског рата за Јевреје, Србе, Муслимане, Роме, али и уистину за велики број Хрвата које су фашисти сматрали својим противницима.
Травња 1941. године, донијета је Законска одредба за одбрану народа државе која ће постати основ за доношење: Законске одредбе о расној припадности, Законске одредбе о држављанству, Законске одредбе о заштити аријевске крви и части хрватског народа. Услиједиле су: Законска одредба о пријелазу с једне вјере на другу, Наредба о забрани запослења женских особа у неаријевским кућанствима, Наредба о промјени жидовских презимена и о изједначавању жидова и о означавању жидова и жидовских твртки, Одредба о прикривању жидовског иметка, Наредба о пријављивању србијанаца, Законска одредба о забрани ћирилице, Законска одредба о пријеким и покретним пријеким судовима, Законска одредба о упућивању непоћудних и погибељних особа на присилан боравак у сабирне и радне логоре. Одредбе је пратила институционализација њиховог провођења.
* * *
Након Ријечи читаоцу, књига Нихада Халилбеговића организирана је у слиједећих десет цјелина: Концетрациони логор смрти – Јасеновачки логор, Казивање преживјелих заточеника логора Јасеновац, Документи, Казивања о заточеницима логора Јасеновац, Фотографије погубљених заточеника Логора, Факсимили изјава у вези са страдањима у Јасеновачком логору, Факсимили изјава у вези са усташким злочинима над Бошњацима, Списак жртава Јасеновачког логора (Бошњака-Муслимана), Одговорност за злочине у логору Јасеновац, Изводи из рецензија.
Књига Нихада Халилбеговића: Бошњаци у Јасеновачком логору, на 500 страна формата А4, шивена, тврдо увезана, лијепо дизајнирана и квалитетно принтана, доноси велики број обасјања која до сада, превасходно бошњачки свијет, није имао у виду. Наиме, спискови убијених Бошњака у Јасеновачком логору, нису коначни, јер истраживања о страдању Бошњака у злогласном логору смрти – нису никад до краја проведена, па је списак од / 1.520 / жртава које доноси ова књига, привремен. Непознат је број Бошњака који су убијени као Срби, јер су пристајали на то национално име, као и број Бошњака који су се изјашњавали као Хрвати, или су од стране НДХ администрације, напросто, тако третирани. Велики број Бошњака убијен је и води се у популацији Рома, јер су Роми и иначе, као и Јевреји, били унапријед осуђени на смрт и истребљење. Потом, велики број Бошњака нестао је у идеолошким и политичким злоупотребама броја страдалих других народа, јер, Бошњаци су увијек третирани као колатерална штета о којој нико и нема потребу посебно говорити, а број страдалих по жељи и без икаквих посљедица може приказати као своје жртве, или искључити из укупног броја као туђе.
* * *
Нихад Халилбеговић је изврсно обавио посао. Његова књига је прави примјер како то треба радити. Радује, што након овога захтјевног, сложеног и тешког истраживачког посла, Халилбеговић обећава наставак својих истраживања. Нејасне и замагљене ситуације у овим осјетљивим питањима, нису добра претпоставка за унапријеђивање међунационалних односа, ни у држави, ни међу народима и државама. Ријеч је о крупним пословима које би требало и институционално подржавати.
Свака част и захвалност сјајном и вриједном човјеку Нихаду Халилбеговићу.
Коловоза/аугуста, 2006.
|