|
Мехмед-паша Соколовић рођен је 1505. годи у селу Соколовићи код Рудог, а умро је 1597. године. Заправо задављен од дервиша из Вучитрна, подмукло и изненадно кад је покушао да извади своју кесицу и дарује га уобичајено бакшишом.
Овај дервиш је по свој прилици био човјек Лала Мустафа-паше Соколовића, који је заузет ратом са Персијом, препоручио својим савезницима у борби против великог везира, што је и султан Мурат III, сазнао.
Мехмед-паша (Соколи) Соколовић службовао је три султана: Сулејмана Величанственог Законодавца, Селима II и Мурата III.
Мехмед-паша Соколовић био је зет султана Селима II, био ожењен његовом кћерком Есмом старом 16 година и од њега млађом 20-так година од које се једино прибојавао у животу. За живота се прославио као знаменити, мудар државник, моћног Османског царства и један од највећих задужбинара – легатора свога времена.
У Београду је Мехмед-паша Соколовић изградио караван сарај, безистан, хамам који Ћелеби назива новим хамамом и од седам нових јавних хамама поставља га на прво мјесто, подиже себи велики себиљ на великој чаршији најомиљенијих фонтана, нова чесма – врело живота.
- Дођи мој Боже, ако желиш
- Да на овом свијету пијеш
- с рајског врела АБ-у хајат)
- 1006/1597/1598.
Приликом откопавања вршених 1938. године које је пратио Мехмед Ремзи Делић, врло учени београдски имам, заслужни повјесничар Београда и Османске епохе и преводилац на наш језик биографије Мехмед-паше Соколовића, коју је написао Ахмет Рефик, спрам сахат куле, од дефтедарове капије, скривена је стара чесма правокутне основе, зидана лијепо тесаним каменом. Унутрашњост ове зграде коришћена је као резервоар за воду. Фасада на којој су уграђене пипе-луле, састоји се од три нише, украшене оријенталним ликовима, од којих је средња знатно већа и дубља, али су крилне уљепшане пластичним представама чемпреса.
Сестра Мехмед-паше Соколовића, Шемса, удата за Синан-бега Бољанића вакифа, легатора знамените џамије у Чајнићу, коју су четници спалили и порушили у задњем рату, изградила је у Бања Луци као свој вакуф, мост преко Врбаса.
Крајем 1569. године у Херцеговини борави још један Соколовић. Био је то Курд-бег, који је у Фочи изградио сарај, а подигао је задужбине у Пљевљима и Мостару.
|
Арсланагића мост, Требиње
|
|
На ријеци Требишњици крај Требиња, постоји Арсланагића мост којег је као задужбину за свога погинулог сина у борби са Млечанима изградио Мехмед-паша Соколовић, као и Караван сарај са друге ријеке, који више не постоји. Арсланагића мост саградио је везир Мехмед-паша, 1572-1574. године. Градњу чувене на Дрини ћуприје повјерио је Мехмед-паша Соколовић Коџа Мимар Синану, који је 1529. године постао мимар баша, главни архитект Османског царства.
И мост на ушћу ријеке Жепе изградио је Мехмед-паша као своју задужбину. Сасвим је реално да му је вријеме настанка задња четвртина XVI стољећа. Као потврду за речено, напомињемо да је сачувана и предаја, коју биљежи Р. Великановић по којој је и мост на ушћу Жепе Соколовића мост. Градио га је неки ученик Коџе Мимара Синана градитеља Ћуприје на Дрини крај Вишеграда. Изградњом хидроелектране Бајина Башта, запечаћена је његова судбина, а угрозила је и Вишеградски мост.
Према Михеловој (: Michelovoj) претпоставци (R. Michel: Fahrten) Мехмед-паша Соколовић, легендарни Мехо, утемељитељ је моста Козије ћуприје више Сарајева.
Коџа Мимар Синан бавио се 50 година пројектирањем и изградњом различитих објеката и за то вријеме изградио 81 џамију, 55 месџида, 7 мектеба,19 турбета, 14 имарета, 3 болнице, 6 великих водовода, 8 мостова, 16 караван сараја, 33 сараја, 6 подземних магазина и 35 хамама.
|
Ћуприја на Дрини, Вишеград, цртеж из 1900. г.
|
|
Вишеградска ћуприја на Дрини је много већа и за економску повијест значајнија. Чувени мост на Неретви у Мостару видно је смјелији у конструкцији и као дуга, витак. Мост на Требишњици учинио је знатно проходнијом једну од најпосјећенијих саобраћајница у ондашњој европској Турској, дубровачки каравански пут који је спајао цариградски друм са јадранским приморјем. У часу кад је мост завршен, пред њега је с друге стране ријеке кад се иде из Дубровника, освануо караван сарај. Једанаестог марта 1574, године путовали смо скоро цијелог дана пјешке због врлетног пута, па доста касно стигосмо у Требиње, названо тако по ријеци истог имена која ту протиче и на којој се налази камени мост, с друге стране има караван сарај покривен с оловом, који је саградио Мехмед-паша Соколовић султан, да би навео пролазнике да се помоле Богу за његовог сина.
|
Старији натпис с вишеградског моста
|
|
Мехмед-паша Соколовић се обратио свом завичају, још у вријеме кад је као млад дворјанин, довео своје родитеље и браћу у Цариград, превео их у Ислам и оца Џемалудин Синан-бега поставио за управитеља једног од својих вакуфа у Босни. Он се, сумње нема, прво сјетио свог села Соколовића, гдје је саградио џамију, мектеб, мусафирхану, имарет, водовод и чесму. Џамија је страдала у Првом српском устанку 1806. године. Према једном акту вишеградског кадије, који је упућен босанском везиру Ибрахим Хилми-паши, устаници су са ове џамије и других Мехмед-пашиних задужбина у селу Соколовићима скинули шесдесетак товара (косијских) олова и отјерали их у (мајчицу) Србију. Од мусафирхане гдје су бесплатно коначили путници-намјерници још су се поткрај прошлог стољећа видјеле рушевине. Остаци водовода још дуже су свједочили да је то било ријетко техничко дјело у грађевинарству ове врсте.
(наставља се)
|
|
Задња измјена: 2006-08-02
ISSN 0350-6517
Copyright © 1995-2008 Часопис Мост · Мостар · Босна и Херцеговина
Design by © 1998-2008 Харис Туцаковић · Шведска
|
|