|
Међу најстарије ћуприје у Стоцу убраја се Горња ћуприја или једноставније Ћуприја. Она је 70-тих година прошлога вијека добила име Инат ћуприја. Поред ове ћуприје налази се млиница, џамија, кафана и хамам. У овом дијелу поред ћуприје развило се насеље. Ту је текао живот као и у свим другим чаршијама. Причале су се догодовштине о људима, разне згоде и незгоде тако да данас имамо много прича о људима који су ту живјели. Свака генерација имала је своје приче. У овом посљедњем рату нестала је скоро цијела генерација младих људи са Ћуприје: браћа Бузаљко Мито и Емир, Фазло Сарајлић, Либија Љубовић, Ено Пузић, Расим Елезовић, Расим Зећо, Ахмо Бурић (Рода), Миро Дервоз (Шога) и Емсо Бехмен.
Овај мост био је толико популаран да су се испредале легенде о њему. Према легенди градња Инат ћуприје почиње крајем XVI и почетком XVII вијека. Легенда прича да је Горња ћуприја направљена одмах послије Доње ћуприје у Стоцу (ови подаци вјероватно нису тачни). По мом мишљењу Горња ћуприја направљена је прије Доње ћуприје јер су сви путеви из Дубровника водили према Горњој ћуприји или су можда прављене упоредо.
У исто вријеме Евлија Челебија пише: „1658. године избио је поново устанак у Анадолији, па је Порта предузела све мјере да га угуши. У то вријеме главни заповједник у Стоцу био је бег који се морао одазвати султану да иде на војску. Покупи бег све из Стоца што имаде ја главу, ја снагу и оде на војну. Чим је бег отишао из Стоца, у Столац је дошао неки Тртак из Љубиња и ујутро освануо власт. Преметнуо се с пушчетином кроз Столац с петнаестак његових војника чији је вакат дошао. Тежак је то вакат кад има власт онај с пушком у руци и празном главом на рамену. Ходајући по Стоцу на Доњој ћуприји нађе Исах-Неимара и Ристу како скидају скелу.
Тртак је тада позвао Исаха да прави ћуприју љепшу од бегове, на горњој или сјеверној страни Стоца.
Јест да сила Бога не моли, ко ће правити фукари ћуприју, ко ли чекати бега кад се врати, а самовоља у Стоцу. Глуховоде царују. Тврд се комад заломио.
Исах је мислио кад мора више градити ћуприју да начини нешто да ваља, па ће и бегу мило бити, а и ја се нећу свога рукодјела стидјети. Предложи Тртку да направи ћуприју ко бурму, по бурме на сунцу, а друга пола у води.
Тртак неће ни да чује: Хоћу ћуприју која има више ока него бегова. Аргати почели јазити Брегаву, а Исах и Ристо у брдо да траже мајдан за камен. Почели ћуприју, па гради, па прави, па прави и богами је начинише.
Док су правили, смислише освету. Начинише ока више него у бегове ћуприје, ама свако око је хераво, ја мање ја више, а у оније с краја једна нога допире до воде, а у оног другог наслоњена у брдо.
Тртак то није ни примјетио, к’о празна глава. Славио је хефту довршавање ћуприје, јер оста спомен кад се и он у Стоцу питао. У Анадолији је завршена војна. Бег с војском дође у Столац. Исах и Ристо да могу утекли би под земљу. Знају они да ће бег од свакога тражити што је радио. Мајсторе је сила натјерала, па што ће им бег. Тако су они размишљали. Ама правде нема. Кад је бег видио ћуприју, одмах на Велику тепу тупан и телал. Сакупи се народ цијелог Стоца. Мисле да ће бег казивати шта је султан наредио и како му је на војни било. Умјесто тога бег поче кажњавати, све редом ко је год шта учинио што њему није по вољи. Пред свијетом бег наружи и набручи мајсторе и нареди да им се ударе фалаке.
Тако је изграђена Инат ћуприја. Одавно нема бега ни Тртка, нема ни Исаха ни његовог мајсторлука, али у Стоцу стоји стара ћуприја чудног изгледа за око, али интересантна и лијепа за душу.
|