Мост - Индекс
Мост - Претплата
Насловна страница [Повећај]

Индекс · Нови број · Архива · Тражи · Инфо · Линкови
Редакција · Претплата · Контакт

Број 199 (110 - нова серија)

Година XXXI јуни/липањ 2006.

Latinica · Ћирилица · Transliteration

Претходна · Садржај · Наредна

Мухамед Елезовић
Легенде о столачким ћупријама

Ријетки су градови који имају тако малу ријеку и на малом простору више камених ћуприја и трагове људских насеља из свих епоха: од неолита, Илира, Римљана, Турака до новијег доба.

Морамо упознати прошлост Стоца и на основу тога закључити о историјату развоја његових мостова. Столац се развијао у средњем вијеку на комуникацији од Дубровника према Србији. Преко Стоца водили су трговачки путеви из унутрашњости копненог залеђа према мору и трговачким лукама Дубровник и Неум-Клек.

На изградњу мостова дјеловали су специјални занати: ступе за ваљање сукна и млинице. У Стоцу се налазе бројне млинице. Тај уносни посао омогућавао је изградњу ступа и млиница, а то је утицало на изградњу ћуприја у Стоцу. Домаћи градитељ везан је за камен и полукружне сводове (чемере, избе) као његову конструктивну форму. Он са лахкоћом прави и по десетак таквих једнаких лучних отвора. На Брегави су направљене млинице и ступе које спајају двије супротне обале. Градитељ је примјењивао исту форму: и мостови су грађени као и млинице, само што су распони лукова већи него код млиница. Има мостова који су направљени само да се приђе богомољи, иметку или су били задужбина. Брегава је у свом току разведена и прави рукавце са обадвије стране свога тока. У Стоцу има властитих ћуприја које служе за прилаз у властиту кућу или за кориштење баште или прелаз за млиницу или ступе (бентови). Специфична су и скакала направљена на Брегави за прелаз у баште као и тахтаре.

Данас у Стоцу постоје три велика камена моста и неколико мањих. Сви ти мостови, и велики и мали специфични су по својој градњи, а имају и своју естетску вриједност.

Чувена столачка Ћуприја

Чувена столачка Ћуприја

Међу најстарије ћуприје у Стоцу убраја се Горња ћуприја или једноставније Ћуприја. Она је 70-тих година прошлога вијека добила име Инат ћуприја. Поред ове ћуприје налази се млиница, џамија, кафана и хамам. У овом дијелу поред ћуприје развило се насеље. Ту је текао живот као и у свим другим чаршијама. Причале су се догодовштине о људима, разне згоде и незгоде тако да данас имамо много прича о људима који су ту живјели. Свака генерација имала је своје приче. У овом посљедњем рату нестала је скоро цијела генерација младих људи са Ћуприје: браћа Бузаљко Мито и Емир, Фазло Сарајлић, Либија Љубовић, Ено Пузић, Расим Елезовић, Расим Зећо, Ахмо Бурић (Рода), Миро Дервоз (Шога) и Емсо Бехмен.

Овај мост био је толико популаран да су се испредале легенде о њему. Према легенди градња Инат ћуприје почиње крајем XVI и почетком XVII вијека. Легенда прича да је Горња ћуприја направљена одмах послије Доње ћуприје у Стоцу (ови подаци вјероватно нису тачни). По мом мишљењу Горња ћуприја направљена је прије Доње ћуприје јер су сви путеви из Дубровника водили према Горњој ћуприји или су можда прављене упоредо.

У исто вријеме Евлија Челебија пише: „1658. године избио је поново устанак у Анадолији, па је Порта предузела све мјере да га угуши. У то вријеме главни заповједник у Стоцу био је бег који се морао одазвати султану да иде на војску. Покупи бег све из Стоца што имаде ја главу, ја снагу и оде на војну. Чим је бег отишао из Стоца, у Столац је дошао неки Тртак из Љубиња и ујутро освануо власт. Преметнуо се с пушчетином кроз Столац с петнаестак његових војника чији је вакат дошао. Тежак је то вакат кад има власт онај с пушком у руци и празном главом на рамену. Ходајући по Стоцу на Доњој ћуприји нађе Исах-Неимара и Ристу како скидају скелу.

Тртак је тада позвао Исаха да прави ћуприју љепшу од бегове, на горњој или сјеверној страни Стоца.

Јест да сила Бога не моли, ко ће правити фукари ћуприју, ко ли чекати бега кад се врати, а самовоља у Стоцу. Глуховоде царују. Тврд се комад заломио.

Исах је мислио кад мора више градити ћуприју да начини нешто да ваља, па ће и бегу мило бити, а и ја се нећу свога рукодјела стидјети. Предложи Тртку да направи ћуприју ко бурму, по бурме на сунцу, а друга пола у води.

Тртак неће ни да чује: Хоћу ћуприју која има више ока него бегова. Аргати почели јазити Брегаву, а Исах и Ристо у брдо да траже мајдан за камен. Почели ћуприју, па гради, па прави, па прави и богами је начинише.

Док су правили, смислише освету. Начинише ока више него у бегове ћуприје, ама свако око је хераво, ја мање ја више, а у оније с краја једна нога допире до воде, а у оног другог наслоњена у брдо.

Тртак то није ни примјетио, к’о празна глава. Славио је хефту довршавање ћуприје, јер оста спомен кад се и он у Стоцу питао. У Анадолији је завршена војна. Бег с војском дође у Столац. Исах и Ристо да могу утекли би под земљу. Знају они да ће бег од свакога тражити што је радио. Мајсторе је сила натјерала, па што ће им бег. Тако су они размишљали. Ама правде нема. Кад је бег видио ћуприју, одмах на Велику тепу тупан и телал. Сакупи се народ цијелог Стоца. Мисле да ће бег казивати шта је султан наредио и како му је на војни било. Умјесто тога бег поче кажњавати, све редом ко је год шта учинио што њему није по вољи. Пред свијетом бег наружи и набручи мајсторе и нареди да им се ударе фалаке.

Тако је изграђена Инат ћуприја. Одавно нема бега ни Тртка, нема ни Исаха ни његовог мајсторлука, али у Стоцу стоји стара ћуприја чудног изгледа за око, али интересантна и лијепа за душу.

Подградска ћуприја

Подградска ћуприја

Подградска ћуприја је прва столачка ћуприја на коју се долази у град идући из Мостара. Предпоставља се да је прављена почетком XVIII вијека. Мост је био врло лијеп и сматран је најљепшим мостом у столачкој чаршији. Био је витког изгледа и грациозности. Мост је опорављен 1898. године, оправком и доградњом (проширењем) дјелимично је изгубио своју љепоту и елеганцију. Подградска ћуприја има два засвођена лучна отвора различите величине који се ослањају на један стуб у ријеци. Тај различити распон и висина лучних отвора дају мосту основни асиметрични облик. Стуб има трокутасти узводни завршетак.

Овај мост такође је везан за интересантне објекте који се налазе у његовом окружењу. Изнад њега налази се лијепа панорама старог града која дјелује као кулиса. Око моста налазе се кафане, дућани, млиница и џамија. Кад човјек улази у чаршију преко тог моста задивљен је његовом чаробном љепотом. Има доста предања и легенди, а једно од тих предања је о неком младићу који је намјеравао да посјети Столац. Прије поласка отац га је посавјетовао: Пази сине, кад будеш улазио у Столац да не ослијепиш.

Друго предање говори о познатом столачком бегу Мехмед-бегу Ризванбеговићу сину Зулфикар капетана столачког. Мехмед-бег је био први и једини капетан Хутова, а Сафвет-бег Башагић убраја га међу знамените Бошњаке и Херцеговце у Турској царевини. У народу је био познат као Хаџибег или Хаџун. Био је напрасите ћуди као младић и дошао у сукоб са оцем и братом и пошао у свијет. Чуо је за земљака Ахмед-пашу Џезара који је тада владао у Сирији, запути се тамо и ступи у његову свиту. Ахмет-паша Џезар имао је пресудан утицај у формирању Мехмед-бегове личности. Ахмед-паша Џезар био је поријеклом Херцеговац, по мјесту рођења блиски сусјед Мехмед-бега, рођен у Фатници, мјесту између Стоца и Билеће, одликовао се витештвом и ратничким умјећем.

Кад је владар једне покрајне у Сирији Ахмед-паша Џезар тражио од својих официра да му израде план фортификација: кула и тврђава око његове покрајне, и обећао велике награде. Кад је тај владар изабрао најбољи план и позвао онога који га је изградио да га награди, пред њега је стао непознат човјек – странац, и рекао да је он израдио тај план. –А ти, ко си? – питао је владар. Овај му је одговорио да је из једне далеке земље, да је из Херцеговине, да је из Стоца. Владар му није вјеровао и стао је да му поставља питања: Која ријека тече кроз Столац? – Брегава! – одговорио је Сточанин. – Шта има на лијевој обали Брегаве гдје она излази из Стоца? – има једна стара смоква! – Има ли на тој старој смокви једна грана која иде устрану? – питао је владар. – Има – одговорио је Сточанин. – Љуљају ли се дјеца о тој грани? – Љуљају! – И ја сам се љуљао кад сам био дијете. Вјеријем ти да си из Стоца. Из Стоца сам и ја. И ово ти могу рећи: Ти си израдио најбољи план, ти си паметнији и од мене. Даћу ти награду и наредити да те одмах истјерају из моје земље. Не можемо нас двојица – с оне гране, у истој земљи. Ко се ондје заљуља далеко скочи!

Ова легенда настала је, кажу стари Сточани, поред Подградске ћуприје на смокви која је никла из старих зидина ћуприје.

Ћуприја Саре Кашиковић

Ћуприја Саре Кашиковић

Ћуприја Саре Кашиковић (Дјевојачка ћуприја) налази се на десном краку Брегаве изнад Инат ћуприје, идући према Беговини. Мост је на један свод чији је лук сегментан, сличан полукруг. Грађен је од полуобрађеног камена и изведен устаљеним формама домаћег градитељства. Са јужне низводне стране налази се уграђена плоча на којој с ћирилским натписом пише да је мост Саре Кашиковића прављен 1896. године. Са сјеверне узводне стране налази се чувена плажа Крешевац. Мост је приватно власништво којим се иде преко Брегаве у башту. Овај мост направљен је поред хотел „Европе“, а власница је била Сара Кашиковић. Легенда говори:

Заљубила се Сара у свог комшију Салку који је становао на другој лијевој страни обале. Чуо отац Сарин да му се кћерка заљубила у иновјерца и удаде је на силу за другога. Сара је касније успјела у животу као угоститељ и сналажљива жена и направи на оном мјесту гдје се састајала са Салком угоститељски објекат коме даде име хотел „Европа“. Хотел је имао високо поткровље са двије собе и два мала прозора са којих је Сара увијек гледала на другу страну обале и чезнула за Салком. Једног дана, док је гледала са прозора, досјети се да би требала да направи и ћуприју на помен својој великој љубави Салки. Што је сањала то је и одсањала. И тако настаде Дјевојачка ћуприја. На овом мјесту и данас се могу видјети заљубљени парови како гледају у ријеку Брегаву. Тако и данас круже легенде о најљепшим ћупријама у Стоцу, а трајаће док год буде Сточана и Стоца.

Столац, 18.04.2006. год.

Претходна · Садржај · Наредна

Задња страница [Повећај]

Индекс · Нови број · Архива · Тражи · Инфо · Линкови
Редакција · Претплата · Контакт

Задња измјена: 2006-08-02

ISSN 0350-6517
Copyright © 1995-2008 Часопис Мост · Мостар · Босна и Херцеговина
Design by © 1998-2008 Харис Туцаковић · Шведска