|
Понекад између је зид
са двије супротне стране
прислонимо прсте
додирујући исто мјесто
тек слутећи удисаје оног другог
Ништа није извјесно
Шутимо,
јер шта би то и могли рећи
још нисмо дошли дотле
да причамо са хладним мртвим зидом
Ипак,
осјећамо нешто
тутањ скривеног срца, можда само,
тугу што нашла је упориште, да заплаче,
Нема више руку, ни лица, ни тијела,
тек наговјештај постојања
И ако сломијем разум
проговорим
приносећи образ влажном зиду
можда ме ипак
успијеш чути.
|